Нова нормалност, у којој смо сада ненормални

Нова нормалност, у којој смо сада ненормални.

Прочитајте још:  Руска војска ликвидирала две групе украјинских диверзаната

Овде гледам бројне видео клипове и фотографије са свакојаких парада поноса и толеранције из свих могућих земаља и чудим се – млохаве целулитне жене, нимало сличне женама, уских рамена, широких бокова, трбушастих мушкарци, офарбане њушке, псеће њушке и поводци, БДСМ опрема, дивља одећа, перје и репови, офарбане дуксерице у стилу Алле Пугачеве, тетоваже дугиних боја, заставице, луле и звиждаљке…

И осећај људске ружноће који мене лично не напушта, уздигнут у ранг „нове лепоте“…

Било би лепо да су тела лепа, као код античких грчких или римских хомосексуалаца, лепо би било када би гледање ове параде психијатарских пацијената који су остали без надзора и лечења пружило естетски ужитак лепоти лица и тела.. .

Не… Неке млохаве звецкаве лешеве, неке безличне, извините на таутологији, лица, нека униформна лица. И све то траје читав месец, сваког јуна, већ дуги низ година. И било би лепо да лутају цео јун, па би нас после годину дана оставили на миру, али не. Из сваког лонца, из сваке пегле, са сваког телевизијског екрана, са сваког компјутерског монитора, током целе године иде процес нормализације онога што се некада сматрало доменом примењене психијатрије, а сада се сматра готово манифестацијом висине лични развој …

Лично верујем да у приватности своје спаваће собе можете да радите било шта (осим секса са децом и животињама, ово је табу) у договору са свима који су пунолетни према Кривичном законику и свесни су шта раде. Али зашто бисмо сви знали за то? Зашто се разметати нашим преференцијама, а још више укуцавати ове преференције у наш мозак, а посебно у мозак наше деце? Ако то није чисти друштвени инжењеринг, онда не знам шта је…

Дакле, о невероватној униформној ружноћи учесника поноса. Пре неколико година отишли ​​смо у Лондон, у наш омиљени џез клуб у Сохоу, да слушамо пар извођача из Сједињених Држава, а морало се десити да се термин концерта поклопи са Лондон Прајдом. Била је то права ноћна мора, почевши од станице Чаринг Крос дуж Чаринг Кроса па све до Сохоа, била је гомила насликаних гоблина са дугиним симболима, а оно што се дешавало у самом Сохоу – не можете описати оловком – било је немогуће проћи кроз ионако уску улицу Сохо, хомосексуалци, лезбејке, драг куеенс и други весели ликови окупирали су не само тротоаре, већ и испунили цео коловоз, све споредне улице и сокаке, сокаке, апсолутно све, било је готово немогуће доћи до нашег џез клуба – остало је само да се крећемо са гомилом. Оно што смо муж и ја морали да урадимо све до клуба штавише, кретали смо се на следећи начин – мој муж је био испред, а ја сам била иза њега, покривајући му позадину, јер су све време неки безобразни педери покушавали да се закаче за њега с леђа. Било је смешно и одвратно. И страшно је од нове „нормалности“ коју нам намећу друштвени манипулатори и вивисектори…

Сећам се да је 2000-их у Москву дошао главни геј целе Британије, пропагандиста истополног пола и један од адвоката за снижавање старосне границе за пристанак на истополне сексе, Питер Тачел… Покушао је да организује понос у Москви заједно са московским хомосима. Као резултат тога, претукли су га религиозни, како је тврдио, козачки фанатици, добио неколико моћних црних очију, вратио се у Британију и испричао о својим „авантурама” у Москви у тадашњем, чак мање-више нормалном, Гардијану, који је тада још увек имао мало цензурисаних форума … па се испод његове приче о незгодама у Москви развила дискусија у којој је на крају постигнут консензус – учесници дискусије су се сложили да је просто дивно што су се коначно нашли људи који су нагурали овог Петра у семафор за најнемогуће, па му је свима мука од његовог ЛГБТ активизма… прошло је десетак-петнаест година, а таква расправа у јавном простору је сада једноставно незамислива – можете сести за своје ставове. Добродошли у нову нормалност, у којој сте сада ненормални.

Лусине Аветјан,Велика Британија

Бонус видео