Ноћна мора украјинске војске: Све о беспилотним летелицама “лансет”

Ноћна мора украјинске војске: Све о беспилотним летелицама “лансет”

Летелице је дизајнирала и произведи компаниј “ЗАЛА аеро груп”, пододељење добро познатог руског предузећа “Калашњиков” и први пут су представљене јавности у јуну 2019. године током Међународног војно-техничког форума у Москви.

Тада су приказане две варијанте дронова камиказа из ове породице “лансет 1” и “лансет 3”, који су већ у новембру 2020. године прошли “ватрено крштење” у Сиријском грађанском рату. Цена појединачног “лансета” креће се између 20.000 и 40.000 долара и до сада није познато колико их је произведено, иако је сасвим извесно да се ради о више стотина летелица.

Лансет 1 и Лансет 3 – сличности и разлике

Основна намена ових дронова је oсматрање, надзор и удар по живој сили, положајима, возилима и војној опреми непријатеља. Упркос чињеници да се ради о две различите модификације, “лансет 1” и “лансет 3” имају доста сличности у домену техничко-тактичких карактеристика. Пре свега, идентичан цилиндрични труп, са два пара крила у облику слова “Х” смештених на његовој предњој и задњој страни.

Дизајн, који подсећа на поједине ракете, омогућава “лансетима” висок степен маневарских способности и могућност дејства по циљевима у покрету. Уз истоветну конструкцију, обе варијанте дронова камиказа поседују исти распоред унутрашњих компоненти: мотор се налази у задњем делу, док су уређаји за осматрање и навођење и бојева глава смештени у предњем делу.

Обе варијанте лутајуће муниције направљене су од композитних материјала и емитују низак ниво буке приликом лета, што уз њихове релативно мале димензије знатно отежава откривање и идентификацију ових летелица путем радарских система.

Полетање се у оба случаја обавља уз помоћ тзв. “катапулта”, односно лансера и то са земље или са поморских платформи као што су патролни чамци класе “раптор”, док дроном у лету управља један оператер са копна или чамца.

Још једна сличност између два дрона камиказа, је и погон на електрични мотор који покреће пропелер са две лопатице и омогућава брзину кретања до 110 километара на час и брзину обрушавања од око 300 километара на час. Процењује се да је ефективни домет обе варијанте “лансета” око 40 км, међутим одређени подаци са терена указују на то да је овај број повећан на 60 км.

Са друге стране, аутономија лета представља прву разлику између “лансета” 1 и 3, будући да за први она износи око 30 минута, док за други износи 40 минута.

Навођење на циљ врши се на неколико начина: уз помоћ опреме за ТВ навођење која омогућава оператеру на земљи да управља дроном у терминалној (завршној) фази лета; коришћењем оптоелектронског система, са могућношћу предпрограмирања тако да летелица може летети у аутономном моду, односно сама проналазити и дејствовати по метама; у координацији са другим извиђачким ваздухопловима, попут ЗАЛА 421-16.

Када је мета уочена “лансет” дронови започињу процес маневрисања, сличан кретању птица, што додатно отежава уочавање и повећава шансе за успешан удар по непријатељским циљевима. Додатна сигурност од евентуалног обарања и онеспособљавања лутајуће муниције обезбеђена је уградњом савременог уређаја против ласерског ометања, што је чини отпорном на многe антидрон системе.

Поред аутономије лета, дронови камиказе из породице “лансет” разликују се и у димензијама, тежине, носивости и врсти циљева за које су предвиђени. “Лансет 3” је, заправо, већа верзија укупне дужине 1.650 мм, распона крила 1.000 мм, максималне полетна масе 12 кг и може носити високо-експлозивну или високо-експлозивну фрагментирајућу бојеву главу тежине до три килограма.

Интересантно је да упркос широко распрострањеној употреби у Специјалној војној операцији, још не постоје прецизни подаци о димензијама дрона “лансет 1”. Познато је да његова максимална полетна маса износи пет кг и да, такође, може бити опремљен високо-експлозивном или високо-експлозивном фрагментирајућом бојевом главом тежине до једног килограма.

Због описане разлике у наоружању, примарне мете “лансета 3” су боље утврђени положаји, основни борбени тенкови, борбена возила пешадије, радари, артиљеријски и системи ПВО. Са друге стране, “лансет 1” се углавном користи за уништавање непријатељске живе силе, лаких оклопних возила и транспортера.

Употреба и ефикасност

Као што је већ поменуто, лутајућа муниција из породице “лансет” коришћена је током борбених операција у Сиријском грађанском рату, међутим њихова интензивнија употреба примећена је на украјинском ратишту.

Захваљујући камери и уређајима за пренос видео снимака у реалном времену, од првог дејства у јулу 2022. године до дана писања текста забележено је и потврђено чак 317 удара по непријатељским циљевима “лансетима” 1 и 3.

На основу анализе објављених снимака, сајт “Лост армор” наводи да је 126 напада резултирало уништавањем мете, 147 оштећењем, у 30 случајева последице нису потпуно познате, а свега 14 удара резултирало је промашајем. У поменутим дејствима погођено је 87 вучних хаубица и минобацача, 80 самоходних артиљеријских система, 37 лаких возила и транспортера, 32 система ПВО, 26 радарских положаја, 25 тенкова и оклопних возила и 13 вишецевних ракетних лансера.

На листи “жртава” “лансета” могу се наћи средства ратне технике из совјетског периода, као и наоружање које су Украјини испоручиле земље НАТО, попут самоходних артиљеријских система “краб” и М109 “паладин”, система ПВО ИРИС Т-СЛМ и “гепард”, тенкова “леопард 2А6” и вучних хаубица М777.

Као што се може закључити из наведених података највеће губитке од дронова камиказа претрпеле су артиљеријске јединице, а разлог за то јесте употреба ових летелица у противбатеријској ватри. Наиме, након што изврше дејство, украјинске посаде које опслужују вучне и самоходне хаубице имају између 130 и 150 секунди да промене положај, јер руске снаге путем система Ц4И (Command, Control, Communications, Computers, and Intelligence, C4I) аутоматски додељују мете умреженом лансеру “лансета” у близини непријатељских позиција ради противудара.

Широка употреба лутајуће муниције указала је и на одређене недостатке ових система, а најзначајнији су свакако мала брзина лета и релативно слаба бојева глава, која се у појединим случајевима показала недовољно јаком за пробијање заштитних мрежа око непријатељских положаја и тешких оклопних возила. Ипак, поучени искуством са терена припадници руске војске и конструктори раде на унапређењу ефективног домета, брзине, као и оптоелектронског и комуникационог система уградњом савременијих уређаја чиме се олакшава рад оператера на земљи.

Такође, појавиле су се инофрмације да је на појединим дроновима “лансет 3” аутономија лета већ повећана на више од сат времена, што ће додатно побољшати њихов учинак у Специјалној војној операцији.

Стефан Добрић / РТ

БОНУС ВИДЕО: