Заборављене жртве, киднапери без казне: 24 година од злочина у Дојницама код Призрена

Заборављене жртве, киднапери без казне: 24 година од злочина у Дојницама код Призрена.

Двадесетдве година од стравичног злочина током кога су припадници терористичке Ослободилачке војске Косова (УЧК) у селу Дојнице код Призрена киданповали 16 Срба и једног Бошњака, навршава се данас.

Тог врелог дана, уочи Видовдана, киднаповано је 17 жена и стараца српске националности. 27. јуна 1999. наоружани албански екстремисти – припадници терористичке „ОВК“ упали су у етнички чисто српско село Дојнице, у општини Призрен, где су починили тежак масакр. Киднаповано је 17 цивила (16 Срба и један Бошњак), а њихова тела до данас нису пронађена. Међу жртвама је било девет старијих жена.

Српски цивили одлучили су да остану у своме селу и након доласка међународних снага, верујући да им комшије Албанци неће наудити будући да никада никоме нису нешто нажао учинили. Међутим, таква мисао им је брзо дошла главе.

„Тог кобног 27.јуна 1999. године остали су углавном у селу стари и немоћни, вероватно као и сви, размишљајући да никада ником ништа нажао нису учинили нису напустили село“, испричао је пре неколико година за медије Миодраг Антић коме су у Дојницама убијени мајка и отац.

Након уласка ОВК терориста у село, СрећкоЂекић, Н.Б. и С.М. успели су да побегну сакривши се у оближњи канал где су их пронашли припадници КФОР-а и склонили у Богословију, док се осталим отетим становницима села Дојнице од тада губи сваки траг. Неколико дана касније, Ђекић Срећко је из Богословије отишао да се састане са познаником из села Скоробиште, општина Призрен, и више се није вратио.

Према наводима Ђуре Спасића, сина отетог Јефте Спасића, његов отац је 9. јуна 1999. године, разговарао са командантом ОВК Екремом Реџом о заштити српских цивила из села Дојнице. У преговорима је такође учествовао и припадник ОВК Суљејмани Рифат, бивши официр југословенске армије.

Посмртни остаци киднапованих Срба до данас нису пронађени а постоји велика сумња да се налазе у некој од многобројних масовних гробница на територији Призрена. Такође, постоје индиције да су киднаповани Срби били жртве трговине органима.

Годинама обележавање страдања невиних цивила у Дојницама пролази у потпуној медијској тишини. За злочин над 17-оро српских цивила до данас нико од албанских злочинаца није одговарао, нити је процесуиран. Општинске власти у Призрену такође одбијају и постављање било каквог спомен обележја које би сведочило о тешком злочину који је почињен у јуну 1999.

Албански злочинци су само на подручју Призрена, у периоду од 1998-2000, убили и отели 350 грађана српске, ромске и бошњачке националности. Међу жртвама је било и деветнаесторо деце. Најмлађе жртве албанског терора у Призрену биле су бебе: шестомесечна Зорица Димић, шестомесечна Самира Кастрати и четворомесечни Сава Младеновић који је спаљен са својом мајком у њиховој породичној кући у центру Призрена. Јавности су такође позната и свирепа убиства шестогодишње Ане Такић на Велику Госпојину 1999. и дванестогодишње Изабеле Тамнику, девојчице турске националности.

Према попису из 1991. у Дојницама је живело 90 становника српске националности, а данас је ово место избрисано са лица земље. Албански злочинци су читаво село спалили до темеља. Уништени су и сеоско гробље и православна црква.

ИН4С/ Манастир Светих архангела,/ Фејсбук

Бонус видео