Кинези одбили захтев за репрограм српског дуга!

Влада Србије недавно је покушала да договори репрограм својих обавеза према кинеским кредиторима, али партнери из Пекинга нису били заинтересовани за било какве уступке, објавио је данас портал Демостат.

Kако је наведено, после негативног одговора из Пекинга, председник Србије Александар Вучић затражио је помоћ од премијера Луксембурга Гзавијеа Бетела на маргинама европског самита у Молдавији почетком јуна.

Влада Србије недавно је најавила опсежан програм јавне потрошње – од повећања плата у јавном сектору и пензија до поделе по 10.000 динара за децу узраста до 16 година.

Трошак новог пакета биће, како је израчунао Фискални савет, 550 милиона евра, а иако министар финансија Синиша Мали уверава да новца за ове мере има, дешавања иза затворених врата указују на то да држава на другим местима убрзано покушава да раскрчи простор како би ослободила средства за мере које је представио председник Вучић, указује Демостат.

Према подацима Управе за јавни дуг, Србија тренутно има обавезе од укупно 2,26 милијарди евра према Еxпорт Импорт Банк оф Цхина, институцији преко које иду скоро сви кредити Србији из ове земље.

Уз то, постоји још и дуг од 23,78 милиона евра према мађарском огранку Банк оф Цхина за изградњу канализационе инфраструктуре у 11 градова широм Србије.

За све ове кредите Србија ће ове године морати да обезбеди 128 милиона евра, само за отплату главнице, како показује прорачун Демостата на основу података из републичког буџета за 2023. годину.

„Не само да на главницу треба додати и трошак камата, које најчешће плаћамо по стопи од два до три одсто на кинеске кредите, већ Србију од наредне године чека почетак отплате зајмова вредних 706 милиона евра, за које је до сада трајао грејс период (почек)“, пише портал.

То значи да ће већ од наредне године буџетски издаци за кинеске кредите драстично скочити.

Али, ни то није све, јер је 2,2 милијарде евра колико износи тренутно стање српског дуга према Еxпорт Импорт Банк оф Цхина знатно мање од укупно уговореног обима зајмова са овом банком.

Наиме, Србија је са Kинезима потписала уговоре о кредитима у укупном износу од бар 4,3 милијарде евра, од чега је 2,2 само тренутно стање дуга.

Разлика одлази на део кредита који је већ отплаћен као и на онај део који још није ни повучен.

„Управо тај неповучени део ће нам у наредним годинама бити велики тег“, истакао је Демостат.

Примера ради, само кредит за брзу пругу од Новог Сада до мађарске границе вреди безмало милијарду долара, при чему је тренутно стање дуга 369 милиона.Kако се пруга буде градила, тако ће Србија повлачити остатак тог кредита.

Србија је само у последњих седам месеци (од септембра до марта) повукла више од 100 милиона евра, а још ниједну рату није отплатила. Отплата почиње наредне године и трајаће до 2039.

Kако Демостат сазнаје, након што су Kинези одбили да одложе део српских обавеза, Влада се окренула партнерима из Европске уније у покушају да обезбеди повољније рефинансирање.

Један од саговорника на ту тему био је и премијер Луксембурга Гзавије Бетел, са којим се Александар Вучић састао на маргинама самита Европске политичке заједнице у Молдавији почетком овог месеца.

Председник Србије је са тог догађаја објавио фотографију на којој је у друштву Бетела и председника Украјине Володимира Зеленског, али ни у једном саопштењу тема кинеских кредита није поменута.

За сада није познато да ли је ова иницијатива била успешна.

Што се тиче сарадње са Kином, она, сама по себи, за сада не долази у питање, мада остаје непознаница да ли ће европски партнери као евентуални услов за позитиван одговор на молбе Београда поставити удаљавање Србије од кинеског утицаја, навео је Демостат.

Познато је да је ЕУ одавно незадовољна експанзијом Kине на Балкану и да су и Србија и рецимо Црна Гора често биле критиковане због узимања кинеских кредита за инфраструктуру или прихватања великих кинеских инвестиција.

У том случају, дара би вероватно била већа од мере, пошто Србија у плану има и низ нових кредита које намерава да узме из Kине, међу којима је убедљиво највећи онај за изградњу Београдског метроа.

Прве две линије будуће подземне железнице требало би да коштају 4,4 милијарде евра и да буду завршене до 2028, односно 2030. године.

Kако је изјавио министар Мали, Француска ће обезбедити 454 милиона евра кредита за прву линију за део посла који обављају њене фирме, док ће остатак обезбедити кинеске банке.

То значи, још неколико милијарди евра кинеских кредита у наредних седам година, вероватно више од три милијарде, а само за ову годину буџетом је предвиђена могућност задуживања у страним банкама од милијарду евра за Београдски метро.

Ако се то оствари и тај новац по обичају буде узет од Еxпорт Импорт Банк оф Цхина, то ће већ ове године вредност потписаних кредита са Kином подићи на неких 5,3 милијарде евра.

Београдски метро ће иначе градити француске фирме Ежис и Алстом и кинески Пауер Чајна.

Републички буџет за ову годину предвиђа и могућност даљег задуживања од Kинеза за још два велика пројекта: Изградњу београдске обилазнице у деоници од Бубањ потока до Панчева, такозвани Сектор Ц, у износу од чак 680 милиона евра, што укључује и мост преко Дунава, и обилазницу око Новог Сада, такође са дунавским мостом, у износу од 149 милиона евра.

Уз кредит за метро, то би до краја ове године подигло укупан износ кредита које је Србија узела од Kине на целих шест милијарди евра. Kад се томе дода и остатак новца који ће бити потребан за изградњу београдског метроа, лако се долази до цифре од осам милијарди евра потписаних кредита са Kином.

Тренутно је укупан спољни дуг Србије нешто изнад 24 милијарде евра.

„Не само да су скоро сви кредити дати са фиксном каматном стопом, већ је она и врло ниска, углавном само два до три одсто, што је у актуелном тренутку немогуће добити на финансијским тржиштима.То чини покушај да се од ЕУ добију бољи услови рефинансирања кинеских кредита, у најбољем случају, врло неизвесним“, оценио је Демостат.

Бета

БОНУС ВИДЕО: