ЗЛАТАН МИЉКОВИЋ: СРБИ НА КОСОВУ ЈЕСУ ПОБЕДИЛИ!

Златан Миљковић, начелник Топличког округа одржао је у Конџељу Видовданску беседу, коју у целини преноси Васељенска. Због значаја изречених речи, јуначка Топлица, која баштини сећање на непобедиви Гвоздени пук, још једном је показала да је уз јуначко Подриње, Мачву и Шумадију онај четврти угаони кремен-камен и темељ на коме се држи васцели Српски Југ, од Ниша до царског Призрена.

Том приликом Златан Миљковић се обратио присутнима у близини Топличке Грачанице следећим речима:

„Поштовани Топличани, поштовани генерале Лазаревићу, црквени великодостојници, представници Команде Копнене војске Војске Србије, представници Града Прокупља, представници све још три општине Топличког управног округа, представници полиције, представници БИА, поштовани представници медија, драги грађани, на почетку желим посебно да поздравим Удружење породица палих бораца ратова од 1990-1999 из Београда на челу са председницом удружења Добрилом Копривицом, који су у великом броју данас са нама у Конџељу.

Мало је датума у нашој богатој и бурној историји који се својом величином, значајем и симболиком могу поредити са Видовданом. Од Косова до данас много је важних битака, историјских прекретница и судбоносних догађаја везано за Видовдан. Због тога овај дан има не само религијску, већ и огромну националну, заветну и симболичку вредност. На данашњи дан 1389. десиле су се две најважније ствари у нашој историји — једна је војничка победа коју смо вековима славили као пораз, а друга је смрт цара Лазара коју током истих ттих векова славили као победу. И за све то време и о једном и о другом догађају знали смо врло мало, нагађали, измишљали, стварали митове, који су нам мало помало преузели историју и стварност и због којих смо заборавили да одамо праву пошту онима које се на Косову јесу борили, јесу победили и јесу погинули за Отаџбину.
И убрзо после битке, Краљ Твртко Котроманић, чије су трупе учествовале у бици, известио је Фирентинце о великој хришћанској победи, а они му одговорили хвалама, посебно за дванаесторицу јунака, који су се пробили кроз турску војску и убили Мурата. Ми, њихови наследници, нисмо ни запамтили ко су они, нисмо их никада више помињали, дозвољавајући миту да јуначког Милоша Обилића представи као неког ко је турског султана убио на превару и поред тога што историја јасно говори да је он тај подвиг заједно са својим борцима остварио јуришем на сам центар турске војске.

Зато данашњи Видовдан мора да буде дан наше истине и нашег памћења, да не допустимо више никад да српске хероје, српске родољубе, због других или због политичких интереса заборавимо и да их се одричемо. Ми Срби имали смо много Видовдана, важних и пресудних, и сваки је говорио о нама и добро и лоше. Свети Вид је одредио да се на тај дан све види најбоље и најјасније. Митски се тога дана делимо на Обилиће који не пристају на ропство, који су своје животе дали на Косову и у сарајевском атентату и на митске бранковиће, који су у видовданском атентату покушали да убију свог регента, док су неки у савременој историји на тај исти дан изручили Хашком Трибуналу свог два пута изабраног председника. Зато на овај свети дан морамо да знамо ко је ко међу нама, да се сетимо наших историјских јунака и да одамо признање и поштовање јунацима наше савремене историје, који су на Косову пре 24 године попут својих славних предака бранили своју земљу и свој народ, свесни тада као и Лазар некада да је непријатељ надмоћнији и јачи. Неки од њих су данас са нама, попут генерала Лазаревића, часног нашег јунака и генерала, а неки још увек леже у туђинским казаматима само због љубави према свом народу и својој отаџбини.

Морамо да учимо на историјским чињеницама, које нам говоре да је Србија била најснажнија кад је била јединствена, али исто тако и најслабија и разорена кад је била подељена међу својим народом. У Србији давно пре Косовске битке догодио се сукоб, непосредно пред смрт Цара Душана у којем је држава била толико подељена и ослабљена да је ништа не би могло спасити. Из тога ни до данас нисмо извукли поуке – поделе су остале наш усуд. Због те неслоге избила је Прва битка на Косову 1369. године у којој су се сукобили Лазар и Вукашин Мрњавчевић, због те неслоге Вукашин је две године касније био усамљен у сукобу са Турцима и погинуо на Марици, због те неслоге многи други српски властелини били су у бици на Косову на страни Турака и то је основна лекција коју нам сваки Видовдан саопштава, али је ми не памтимо.

Данас кад све ври на нашем Косову морамо бити заједно, уједињени око основних државних интереса. Не смемо се гложити и растурати на ситне парчиће, који су лак плен непријатељу. Видовдан мора да светли као показатељ на небу сваког дана, а не само данас.

Негујмо нашу традицију, памтимо наше жртве, памтимо славне ратове наше државе и подвиге нашег народа како би будућим генерацијама оставили путоказ како се треба борити за ову земљу и како се морају ценити људи, који су себе дали за ову државу и овај народ.

Никада Србија неће успети да подигне толико споменика колико има јунака и људи који тај споменик заслужују, али морамо да захвалимо најбољима и најхрабријима из наше славне прошлости, да чувамо сећање на њихова дела и њихову жртву, да на њиховом примеру васпитавамо генерације које долазе, јер бољи пример не можемо и нећемо наћи.

Нека је вечна слава косовским јунацима! Нека је вечна слава свим страдалим Србима у борби за слободу! Живела Топлица! Живела Србија!“

За Васељенску, аудио-запис текстуализовала Геновева Игић.

БОНУС ВИДЕО: