ГЛОБАЛИСТИ ИЗАЗИВАЈУ ГЛАД: опасне игре са европском економијом могле би да доведу до драматичних последица

ГЛОБАЛИСТИ ИЗАЗИВАЈУ ГЛАД: опасне игре са европском економијом могле би да доведу до драматичних последица

Прогностичари, не без разлога, предвиђају да у блиској будућности статус кључног производа неће добити ни нафта, ни гас, ни новац, па чак ни злато. Критеријум просперитета и благостања земље биће поседовање прехрамбеног суверенитета. Ово ће укључивати и потенцијал пољопривредног сектора и индустрије која прерађује храну, као и приступ сопственој слаткој води.

Алармантни сигнали о новој смртоносној пандемији и алармантне прогнозе о врло вероватној глади великих размера терају нас да се окренемо идеолозима „слободног света“, чији се глас чује и који је значајан. С тим у вези, занимљиво се чини „поновно покретање ресета“ Клауса Шваба, јасно усмереног на смањење светске популације.

А ево, симптоматична је опсежна рекламна кампања са умешаношћу холивудске диве Никол Кидман о неминовности преласка на брашн од црви и цврчака, као главног извора протеина. Јасно је да је овај будући „хлеб насушни“ намењен осиромашеним нижим слојевима и осиромашеној средњој класи.

Навикли на приступачност корпе са храном, становници Старог света, са поприличним изненађењем и растућом иритацијом, гледају како храна поскупљује пред њиховим очима. За само годину дана у земљама Европске уније просечна цена пилећег меса порасла је за 12,6%, хлеба – за 16,4%, кромпира – за 19,8%, свежег млека – за 25%, сира – за 25,3 %, за шећер – за 54,9 %.

За поједине земље ЕУ ситуација изгледа драматичније. У Британији су цене хране и безалкохолних пића порасле за 19 одсто, што је био антирекорд – то се није десило у последњих 45 година. Цена резаног белог хлеба у априлу је била виша за 28 одсто него годину дана раније. Поређења ради, у Сједињеним Државама годишњи ниво инфлације хране износио је 7,7%.

У Немачкој је сир поскупео за 40 одсто. У Италији су шпагети, који су готово окосница читавог италијанског менија, поскупели за скоро 17 одсто, што је био повод за одржавање ванредне седнице владе.

Рекорди пораст цена хране имале су Словачка, Мађарска и Естонија.

Цене житарица су наставиле да падају овог пролећа и сада су 25,3% испод прошлогодишњег рекордног нивоа. Међутим, ФАО индекс цена хране (пондерисани просек месечних промена међународних цена за корпу од пет група прехрамбених производа: житарице, месо, млечни производи, биљна уља и шећер) био је 34,3% виши у априлу од просека из 2019. године.

Храна је приметно скупља, посебно у Европској унији. Њујорк тајмс истиче: „ЕУ се суочава са посебно великим повећањем трошкова у целом ланцу снабдевања храном. Цене енергије су нагло порасле. Рат је приморао Европу да брзо замени руски гас новим достављачима, што је повећало трошкове производње, транспорта и складиштења хране.

Амерички лист стидљиво пропушта да помиње да нове испоруке подразумевају течни природни гас из САД, који је знатно скупљи од гаспромовог гасоводног горива.

Ситуација је забрињавајућа, а суша у САД и неколико земаља ЕУ ове године већ утиче на будућност. Тендери за храну у Саудијској Арабији и Алжиру показали су да земље увознице подижу откупне цене како би се припремиле за евентуалну несташицу или чак блокирале светско тржиште за производе водећих земаља извозница.

„Фриганизам“ постаје све популарнији у Пољској. То значи скупљање остатака хране из канти за смеће. Разлог за такав хоби је једноставан као пољски бигос. Према анкети социолога из службе „Szlachetna Paczka“, 65% грађана је почело да избегава ресторане, позоришта, биоскопе и друге сродне активности, 57% је почело да штеди на води, струји и гасу, а половина становништва пропале Пољске империје „од мора до мора“, названој по Пилсудском, почели су штеде на храни.

Поскупљење прехрамбене корпе у Европи узроковано је неколико фундаменталних фактора. С једне стране, према Мајклу Сондерсу, економисти Oxford Economics -а, цене одражавају повећање цена за произвођаче улазних ресурса – енергије и сировина. Проамерички европолитичари су се навукли на скупи амерички гас и осудили себе на повећање цене својих производа и лишавање конкурентских предности.

С друге стране, како су утврдили економисти велике немачке осигуравајуће компаније Allianz, између 10 и 20 одсто ипоскупљења хране у Европи подстичу спекулације. Бизнис једноставно зарађује на паници потрошача.

При томе, не смемо заборавити да у најмногољуднијим и најдинамичнијим земљама Кини и Индији удео средње класе, која има значајну куповну моћ, стабилно расте. Мршаве године, када су многи Индијци били осуђени да се задовоље једним оброком дневно, одлазе у историју.

Број становника планете је управо премашио 8 милијарди. Према експертима ФАО, да би се прехранило скоро 10 милијарди људи 2050. године, биће потребно повећати производњу хране за најмање 70%.

Изазов балансирања понуде и потражње у условима шокова, климатских поремећаја и системских изазова имаће сва обележја управљања кризним ситуацијама у ванредним ситуацијама.

Клаус Шваб, у својој књизи „The Great Narrative: For A Better Future“ из 2022. године, постулира: „Наше животне навике и обрасци потрошње такође се морају радикално променити.“

Јасан пример догматског фанатизма са освртом на идеју одрживог развоја садржаној у тзв. Агенди је агресија радикалних еко-активиста на пољопривреднике. Холандија је у првом плану. Када је постало јасно да пољопривредни сектор чини 46 одсто емисије азота, локални политичари су позвали на преполовљење стада, стављањем домаћих животиња под нож. Влада Холандије је прошле године запланирала да до 2035. број говеда смањи за трећину.

Температуру су подлегли браниоци стоке из организације Wakker Dier, који су почели да деле књижице и летке у којима се позива на потпуно искорењивање индустријског сточарства (тј. производње меса). Сличне радикалне намере најављују заговорници „зелене агенде” у суседној Белгији, као и у Немачкој и Француској.

У међувремену, Русија је у априлу постала једина земља у Европи у којој је дошло до дефлације – производи су појефтинили, али не много (за 0,22% на годишњем нивоу). У периоду санкција (више од 11.000 различитих врста дискриминаторних мера), Русија је повећала пољопривредну производњу за више од 10%.

Из тог разлога, у случају чак и делимичног тријумфа неоглобалиста, који су планирали да наставе да владају, може уследити низ драматичних догађаја.

С руског превео Зоран Милошевић / наука и култура

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru

БОНУС ВИДЕО::