Пажљиво припремали: Како су Англосаксонци бацили Украјинце у пакао трећег светског рата

Англосаксонци су пажљиво проучавали национални карактер Украјинаца и у њему пронашли не само предности већ и доста недостатака и порока, што су искористили да их увуку у светску кланицу на њиховој сопственој територији, пише новинар Игор Мојсејев за портал км.ру.

“За разлику од нас (Руса), који смо Украјинце целог живота сматрали братским народом (ову мантру с манијакалном упорношћу и сад помамно понављају најпоштованији руски политиколози), Англосаксонци, иначе познати по томе што умеју да пронађу пороке и слабости у људима, народима и нацијама, пажљиво су проучавали национални карактер наше браће, и то су у потпуности искористили”, пише Мојсејев а преноси лист “Печат”.

Пре свега, за разлику од Руса, Украјинци су махом манијакално “наоштрени” на материјални свет. За милионе Украјинаца, страст за бесконачним побољшањем свог материјалног статуса је икона, религија, смисао и главни циљ живота. А пред овом “иконом” све бледи – јавни морал, патриотизам, љубав према отаџбини, неки морални аспекти и још много тога из сфере нематеријалног. А зарад иконе сопственог богаћења, можете пристати на издају идеала.

Још један малигни тумор националне свести многих становника Украјине је завист према богатијим суседима и унутрашња неувереност, осећање другоразредности у односу на Запад. Отуда и слогани “Украјина – је Европа!”. Иста она Европа, у коју Украјинце нико није позвао.

Још једна одлика менталитета милиона Украјинаца је недостатак јасног и кохерентног концептуалног апарата. Чак и наводећи једноставне и разумљиве ствари, Украјинци много говоре. У великој политици их просто понесе. Они лутају по џунгли сложених значења, збуњујући и бескрајно нервирајући све оне који су довољно неразборити да са њима уђу у расправу.

Твоје је моје, а моје не дирај!

Ако му се одузме нешто што му никад није ни припадало, али му је неким чудом пало у руке – прави, истински “широки Украјинац” биће повређен у најбољим осећањима. Рецимо, заузимање Крима, који им никад раније није припадао, милиони Украјинаца су доживели као дубоку личну трагедију. И даље су спремни да се за њега боре до последњег. Таква је специфичност хуторског размишљања, добро изражена шаљивом изреком “Твоје је моје, а моје не дирај!”

Још једна одлика Украјинаца, која их је бацила у пакао трећег светског рата, јесте њихова манична тврдоглавост. Тачније је окарактерисана термином “бандоглавост”. О њима говори изрека “У инат мајци одрезаћу уши”.

Да би изнервирали проклете Москаље, они су понекад спремни да се растану од живота на бојном пољу. Обратна страна ове свакодневне “тврдоглавости” јесте истрајност и храброст у борби. Украјинци се често боре до последњег метка, а и кад су потпуно опкољени, не предају се.

Али постоји још један разлог зашто стотине хиљада Украјинаца тако лако одлазе у сигурну смрт. То је невероватно површан однос како према сопственом животу, тако и према животу свих који га окружују. Чини се да им сопствени животи мало вреде. То је или фатализам, или равнодушност, или нека врста бизарне симбиозе ових појмова. Нека врста површног односа према основним животним вредностима и самом животу, нека врста друштвене неодговорности.

Украјинци су потрошни материјал за Запад

Украјинци су постали идеалан потрошни материјал за Запад у борби против Русије.

“Дуго су Американци широм планете тражили будале које су спремне да умру за америчке медењаке, и коначно су их нашли у лику политичких Украјинаца”, приметио је својевремено Сергеј Михејев.

А сад је цела Украјина овако или онако уроњена у политику. У томе су ангажовани и они који ратују с “русњом“ на фронтовима. Јер рат је наставак политике другим средствима, подсећа Мојсејев.

Све наведено ни на који начин се не односи на Украјинце који су рођени и одрасли у Русији. Има их на милионе. Али они су асимиловани у руско друштво и руску културу. Они већ имају другачији менталитет. Они су заиста део руског света, део руске цивилизације, закључује руски новинар.

РТ

БОНУС ВИДЕО: