Коме смета Звук слободе?

0

Главну улогу игра Џим Кавизел, звезда Гибсоновог филма "Страдање Исусово" Angel Studios

Прошле недеље, сасвим неочекивано, добили смо добре и охрабрујуће вести из света филма. Као гром из ведра неба, у биоскопима се појавио филм “Звук слободе” који је по заради на америчким благајнама надмашио пети део филмске франшизе о Индијани Џонсу. За разлику од најновијег дела из саге о авантурама сада већ геријатријског археолога, који игра на карту рециклиране носталгије и спилберговског инфантилног холивудског ескапизма, “Звук слободе” је озбиљан филм који говори о болној и непријатној теми трговине децом која није баш уобичајена инспирација за летње блокбастере.

Утолико је изузетан финансијски успех овог пројекта веће изненађење, поготово ако се има у виду да је филм прошао изузетно дугачак и трновит пут пре него што је овог лета стигао у биоскопске сале.

Гибсонова подршка

Филм је иницијално зачет још пре пет година у “Твентијет Сенчури Фокс” студију, али је, након куповине тог студија од стране “Дизни” корпорације 2019. године, напуштен као некомерцијалан и политички некоректан, након чега је морао да сачека неколико година пре него што је реализацију преузео “Ејнџел” студио, мали дистрибутер из мормонске Јуте који се углавном бави религиозним филмовима и чији пројекти се обилато служе краудфандингом преко интернета.

Оно што је нарочито занимљиво у причи о настанку филма јесу гласине да је у проналажењу дистрибутера и финансирању маркетиншке кампање главну улогу одиграо Мел Гибсон, Оскаром награђени аустралијски режисер и славни глумац, који је већ годинама у немилости холивудског естаблишмента због његових наводно антисемитских ставова и изнетих оптужби да у филмској индустрији владају педофили.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Прочитајте још:  Народни "херој" који је клао Србе као хрватске усташе!

Постоје јаке индиције да је Мел Гибсон и надгледао завршну монтажу филма, иако је као режисер потписан релативно непознати Алехандро Монтеверде из Мексика.

Операција подземна железница
Веза са Гибсоном очигледна је и из чињенице да главну улогу у филму игра Џим Кавизел, глумац познат по томе што је маестрално одиграо лик Исуса у Гибсоновом великом религиозном хиту “Страдање Исусово”. Баш као и Гибсон, Кавизел је одавно на црним листама Холивуда због своје посвећности хришћанској вери и неуклапању у декадентне трендове фабрике снова.

“Звук слободе” заснован је на истинитој причи о Тиму Баларду, бившем агенту Унутрашње безбедности који се бавио спречавањем трговине децом и разбијањем педофилских ланаца. Након што је схватио да не може свој посао да обавља до краја успешно и поштено због бирократских препрека и сумњивих наређења “одозго”, Балард је напустио државну службу пре отприлике десет година и започео непрофитну, невладину организацију “Операција подземна железница” која сакупља податке о несталој деци и сарађује са полицијама широм света у њиховом спасавању из канџи педофила.

Филм прати његове покушаје да из џунгли Колумбије спаси девојчицу из Хондураса, која је, заједно са својим братом, намамљена у бело робље уносном понудом за дечији моделинг. Све оно што у филму видимо засновано је на истинитом догађају из октобра 2014. када је, у склопу синхронизоване акције “Трипл тејк”, у три града у Колумцији у року од сат времена ослобођено 123 жртве трговине људима, од чега је 55 њих било малолетно.

Иако се у филму то експлицитно не наглашава, суптилно се провлачи теза да сиромашна деца која су на овакав начин отета од својих родитеља завршавају у постељама изопачених моћника попут Џефрија Епстина и других угледних чланова глобалне олигархије.

Прочитајте још:  Архимандрит Рафаил Карелин: О телевизији и серијама

Балард тврди да више од 10.000 малишана из читавог света годишње бива прошверцовано у Америку у циљу сексуалне експлоатације, као и да се ради о разгранатом бизнису у коме се сваке године обрне око 32 милијарде долара. Нека деца се користе и за трговину органима, а сам Кавизел је, из позиције холивудског инсајдера, у више наврата јавно говорио о пракси прикупљања излученог адренохрома. Реч је о супстанци која настаје оксидацијом адреналина неуротрансмитера који стимулативно делује на физиолошке процесе у организму, а који се наводно екстрахује из крви деце која су подвргнута тортури и представља ултимативни еликсир за подмлађивање глобалистичке педофилско-сатанистичке елите.

Осиње гнездо

Ако узмемо у обзир тематику којом се филм бави, али још више неизречене и подразумеване импликације приказаних догађаја и изнесених тврдњи, било је донекле за очекивати да “Звук слободе” неће наићи на баш одушевљени пријем корпоративних медија главног тока. Људи који примају плату као пропагандисти оних за које се у јавности одавно сумња да вуку конце педофилских ланаца тешко да могу да пригрле овакав филм и наративе које он покреће у јавности.

Ипак, малициозност и жестина са којом су се западна средства (дез)информисања окомила на филм доста говори о томе колико су аутори били успешни у продрмавању осињег гнезда.

Си-Ен-Ен је одмах у госте довео Мајка Ротшилда (да, човек се заиста тако презива), “експерта за раскринкавање теорија завере”, који је оптужио ауторе филма да стварају “моралну панику” и да изнова распирују сумануте десничарске Кјуанон теорије завере. “Вајс” је у својој репортажи довео у питање репутацију Тима Баларда, стварајући слику о њему као митоману и лажову, док је “Ролингстоун” у свом приказу “Звука слободе” ставио акценат на свој субјективни утисак да се проблем трговине деце у филму преувеличава, као и да је статистички доказано да је много већа шанса да ће неко дете бити сексуално злостављано унутар своје породице него од стране појединаца из кабале глобалистичких моћника.

Прочитајте још:  Миша Ђурковић: Куда нас све ово води

Божија деца нису на продају

По бизарности пљувачке аргументације, ипак предњачи “Вашингтон Пост” који криви Баларда и његову организацију због тога што “само” избављају децу из педофилског ропства, а не воде довољно рачуна о лечењу накнадних психолошких и емотивних траума које прате жртве.

Имајући у виду да се ради о новинарима и медијима који не виде ништа спорно у мејловима Џона Подесте, у којима се наручују “пице и хот-догови” у вредности од више од 60.000 долара за приватне журке у Белој кући, као ни у чињеници да су обе камере у њујоршком затвору сасвим случајно заказале баш у тренутку када је Џефри Епстин наводно извршио самоубиство, овакви напади на филм могу само послужити као најбоља могућа препорука да се филм погледа и да се на тај начин подрже племенити напори храбрих људи попут Баларда, Кавизела и Гибсона да се покрене прекопотребна дискусија и расветли истина о овој тешкој и мучној теми.

Јер, како у филму инсистира Тим Балард, “божија деца нису на продају”.

Марко Танасковић / РТ

БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *