Отворено писмо Србина са Илиџе градоначелници Града Сарајева Бењамини Карић

Приједог градоначелници да она и њени истомишљеници пређу са отворених писама, кривичних пријаве и брусилица на подручје сарадње, комунилације, полемике и дијалога са српском страном.

Ви и други бошњачки политичари користите право да подносите кривичне пријаве против Срба и српских организација и интитуција и да пишете отворена писма, па ћу и ја искоритити ту могућност да Вама овом приликом упутим отворено писмо у вези текста који се налази на Вашим таблама које сте поставили на улазима у Град Сарајево, а који гласи: „1425 ДАНА ПОД ОПСАДОМ“ , и Вашим ставовима о табли и садржају поруке на табли „Град 157.000 Срба који су морали напустити Сарајево“ које су постављене на улазу у Град Источно Сарајево, и осврнути се на садржај Ваших изјава о грађанском рату у Граду Сарајеву.

Одмах на почетку, наглашавам, мислим да је овај текст „1425 ДАНА ПОД ОПСАДОМ“ а и садржај Ваших многобројних изјава, изјава Ваших истомишљеника, примјер изазивања националне, вјерске и расне мржње, раздора и нетрпељивости.

На чему заснивам овај мој став? Аргументе излажем у наставку текста!

Није тачно, не одговара историјској истини, да су само дијелови предратног Града Сарајево, чија сте Ви градоначелница, били под опсадом, јер је Српско Сарајево било, као и Ви, под опсадом, опкољено 1350 дана, пошто је Град Сарајево претходно био подијељен на бошњачке и српске енклаве, а затим су те енклаве обострано блокиране и брзо опсједнуте и опкољене са два опсадно-одбрамбена обруча на којима су се налазиле војне снаге Бошњака и Срба.

Да Вас, а и друге, који као папагаји више пута понављате лажни наратив „1425 ДАНА ПОД ОПСАДОМ“, подсјетим да је „14. децембра 1995. у Паризу је потписан Дејтонски мировни споразум, којим је, према договору 21. новембра исте године у Даyтону (САД), и званично прекинут рат у Босни и Херцеговини.“ (https://www.aa.com.tr/ba/politika/bih-25-godi%C5%A1njica-potpisivanja-dejtonskog-mirovnog-sporazuma-/2075902 )

Ви и Ваши истомишљеници сваке године стотинама пута изјављујете да је у Граду Сарајево током грађанског рата од 1992. до 1995. године:

Погинуло грађана Сарајева.

· „погинуло 11.451 грађанин Сарајева“

· „погинули преко 11.500 грађана Сарајева“

· „погинуло преко 14.500 грађана Сарајева“

Никада јавно Ви и Ваши истомишљеници нисте изјавили, а нити објавили извор, документе који су основа за Ваше изјаве.

Ја сам погледао податке о погинулим у Граду Сарајеву који су објављени у Босанска књига мртвих I, ИДЦ Сарајево, октобар 2012. године, аутора Мирсада Токаче, гдје је на стр. 164,  објављено „На територији десет градских општина укупно је убијено 5.564 цивила“, свих националности.

Убијено дјеце опкољеног Сарајева.

o „убијено је 1.601 дијете“

o „убијено је 1.600 дјеце“

o „убијено је више од 1.600 дјеце“

У вашим бошњачким, сарајевским књигама, спомен-обиљежјима постоје подаци о убијеној дјеци опкољеног Сарајева (напомена нисте хтјели ту поменути убијену дјецу Српског Сарајева) и ово је прилика да Вас и Ваше истомишљнике упознам са њима.

1. Босанска књига мртвих I, ИДЦ Сарајево, октобар 2012. године, Мирсад Токача, на стр.166. пише: “У Сарајеву је смртно страдало и 705 малољетних особа, од чега 611 дјеце убијено као цивили, а 94 је погинуло у статусу војника” (напомена: ту се налазе и подаци о убијеној дјеци Српског Сарајева);

2. Институт за истраживање злочина против човјечности и међународног права, Универзитет у Сарајеву, Сарајево, фебруар 2010. године, Смаил Чекић, на страни 856. пише „убијено је 524 дјеце“;

3. На постаментима Спомен обиљежја убијене дјеце опкољеног Сарајева, уклесана су имена 520 убијенe дјеce (напомена, од 2009. године кад су ова имена укесана до данас није уклесано ниједно ново име убијеног дјетета)

Откривање споменика дјеци настрадалој у Сарајеву 1992 – 1995 … https://www.slobodnaevropa.org/a/1832029/p2.html

Пало граната на опкољено Сарајево.

– „просјечно је падало 329 граната дневно на Сарајево“

–  „22. јули 1993…тај ће дан остати упамћен као дан када је пало највише граната на град – рекордних 3777“

Никада Ви, а ни Ваши истомишљеници нисте навели документе изворе који потврђују садржај Ваших изјава.

Потрудио сам се да за мене, Вас, а и читаоце, пронађем податке о 22. јулу 1993. године, јер Ви тврдите да је тог дана на град пало 3777 граната и нашао сам податке да је од стране Уједињених Нација (УНПРОФОР у Граду Сарајеву имао тај задатак ) евидентирао 3.777 удара артиљерије и минобацач на територији Сарајевског ратишта, погледати извјештај UN Secrity Council, 1994. а, стр. 586.

Истина је, то се може видјети у горе поменутом извјештају, да је на дијелове Града Сарајева који се налазе унутар ужег опсадно-одбрабеног прстена, 22. јула 1993. године пало 660 граната, а на подручје планине Игман која је у том тренутку (у току операције Војске Републике Српске, Лукавац 93) била под контролом тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине, а налазе се иза ширег опсадно-одбрамбеног прстена тог дана пало 3.117 граната.

Да су Срби изашли на планине око Сарајева.

Када се изврши озбиљан, објективан научни увид у попис становнштва из 1991. године и књиге катастра приватне имовине грађана Сарајева и ти подаци се упореде са линијама два одбрамбено-опсадна прстена на Сарајевском ратишту може се видјети да су оне ишле територијама које су у већини биле у власништву Срба Сарајева и да су на тим територијама живјели већ ином Срби Сарајева!

Није тачно да је неко натјерао Србе Сарајева на поља, брежуљке, брда и планине Града Сарајева да одатле убијају свој град, јер су они 1992. године на пољима, брежиљцима, брдима и планина пребивали, боравили и само су изашли у своја дворишта да бране свој завичај.

Више стотина пута сам јавно говорио и писао о грађанском рату на Сарајевском ратишту, а посебно објашњавао, аргументовано освјетљавао своје твдње наводеће брежуљке, брда, планине које је запосјела тзв. Армије Републике Босне и Херецеговине, припаданици Првог корпуса тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине и тако разбијао лажну тврдњу да су само Срби Сарајева, припадници Сарајевско-романијског корпуса изашли на брда, брежуљке и планине Града Сарајева.

Поштована градоначенице Града Сарајева, обавјештавам Вас да је  прије почетку рата 1992. око 45.000 грађана Сарајева свих национаности, највише Срба напустило Град Сарајево, авионима, аутобусима и аутомоблима и нису се зауставили на брежуљцима, брдима и планама Града Сарајева (опрости што сам овако прецизан, то је због тога што сам био одликаш на часовима у основној школи,, на часовима Познавање природе и друштва, лекције “Мој завичај”. А послије сам годинама и ходао и шетао ( и ратовао) по овим брежуљцима, брдима и планинама Сарајева па Вама, а и другима преносим своја сазнања и доживљаје.

Поштована градоначелнице, на територији Града Сарајева и прије рата на пољима, брежуљцима, брдима и планинама су живјели помијешани и Срби и Бошњаци и остали народи и народности. Ви и Ваши годинама пласирате лажну тврдњу да су Срби изашли из града, са поља и отишли на брежуљке, брда и планине Сарајева.

Срби Сарајева са оружјем су само изашли на границе свог сарајевског завичаја, а некад је то било поље, некад брежуљак, некад брдо.нкад Насупрот њих на пољима, брежуљцима, брдима и планинама Града Сарајева су били наоружани Бошњаци на војним линијама, у два опсадно-одбрамбена прстена.

На ужем опсадно-одбрамбеном прстену тзв. Армија Републике Босне и Херцеговине држала је сљедеће брежуљке и брда: полазимо од Враца, Дебело брдо, Беркуша, Чолина капа, Јарчедоли, Фалетићи, Седреник, Грдоњ, Кромољ, Кобља глава, Хум, Хумско брдо, Жуч, Швабино брдо, Бријешће Брдо.

Војска Републике Српске на ужем опсадно-одбрамбеном прстену запосјела је Храсно Брдо, Враца, Грбавица, Кнегиња, Видиковац, Брус, Биоско,Мрковићи, Радава, Пољине.

На ширем опсадно-одбрамбеном прстену тзв. Армија Републике Босне и Херцеговине држала је сљедеће бежуљке, брда и планине: полазимо од Звијезде изнад Олова, Звијезда, Чемерска планина, Волујак, Чубрен, Ормањ, Кошчан, Тиново брдо, Ступник, Игман, Бјелашница, Трескавица, Јахорина, Деветак, Јавор изнад Жепе.

На ширем опсадно одбрамбеном прстену Војска Републике Српске држала је дијелове: Звијезде, Чемерске планине, Волујека, Игмана ( Дебело брдо, Аишник, Страишта), дијелове Јахорине, Деветка и Јавора.

Поштујем то што се градоначелнице, Ви и Ваши борите правно и на терену. Немојте заборавити да се и на други начин, другим средствима могу задовољити Ваши инереси и интереси народа које заступате,

– Боримо се и правно и на терену. Након што је недвојбено утврђено да се табла са лажним информацијама налазила на територији ФБиХ, припремили смо још једну кривичну пријаву.. .Уз кривичну пријаву приложени су сви докази о постављању плоче, као и локацији исте…“ Овдје се ради о озбиљном кривичном дјелу на територији ФБиХ – изјавила је градоначелница Града Сарајева Бењамина Лондрц Карић.

Поштована градоначелнице, кажете да се борите „правно и на терену“, али заборавили сте да постоји и друга страна која као и Ви има своје институције, и да “Институције између себе комуницирају званичним каналима“, како Вам је поручио градоначелнк Града Источно Сарајево мр сц. Љубиша Ћосић.

Вама је Ваша јавна промоција примаран интерес па органе и институције Града Сарајева и Града Источно Сарајево видите као препреку, сметњу у Вашем саморекламирању, које често није утемељено на чињеницама.

И зато не чујете и не читате поруку градоначелника Града Источног Сарајева: „Ако је утврђено да је нешто што је постављено прије 20 година, на територији Федерације БиХ, ја сам легалиста и наравно да бисмо склонили и поставили на територију Републике Српске.“

И у праву је Љубиша Ћосић кад закључује….“Ово је само показатељ колико једна политичка хистерија може да се пренесе и на дјеловање институција”.

Госпођо, градоначелнице, Ви наглашавате: „Раније је поднијета кривична пријава (против градоначелника Града Источно Сарајево због садржаја текста који се налази табли које се постављене на више улаза у Град Источно Сарајево, а гласи: „ Град 157.000 Срба који су морали напустити Сарајево“) за изазивање националне, вјерске и расне мржње тужилаштву БиХ, сада и тужилаштву Кантона Сарајево.“

Ви сте поднијели кривичну пријаву за изазивање националне, вјерске и расне мржње, раздора и нетрпељивости јер је Град Источно Сарајево поставио на улазу у Град табле са натписом „Град 157.000 Срба који су морали напустити Сарајево“ и занимљиво је да нисам нигдје прочитао који је дио натписа основа за подношење Ваше кривичне пријаве.

Подсјећам Вас да је натпис и табла одговор на Ваше вишегодишње неистините тврдње које постављате на Ваше табле и које се могу погледати у Вашим и изјавама Ваших истомишљеника и зато је подржавам, признајем да је изјава непрецизна, и сматрам да не мора у овом тренутку бити прецизна јер је одговор на медијске манипулације Вас и Ваших истомишљеника.

Прижељкујем долазак озбиљног и одговорног времена, јавног простора у којем ће ти Ви и Ваши истомишљеници изразити спремност да разговарате лично и институционално са представницима Срба и институцијама Града Источно Сарајево око свих спорних тема из садашњости и прошлости.

Сигуран сам да ће ову моју идеју подржати српски руководиоци и институције Града Српско Сарајево!

Најпозитивнији резултат тих разговора, дијалога, полемике било би приближавање у ставовима и оцјенама догађаја из прошлости који би утицали на обје стране да не покрећу акције и активности, чији би негативни и нетачан садржај био основа за подизање оптужница због кривичног дјела изазивање националне, вјерске и расне мржње, раздора и нетрпељивости.

Спреман сам да своје компетенције и компетенције, (у пуном капацитету) Удружења „Центар за друштвена истраживања, транзицијску правду и демократију-истина и правда“ ставим на располагање свим странама у могућем дијалогу, полемици о догађајима на територији некадашњег Града Сарајева, (данас Кантон Сарајево и Град Источно Сарајево),  из садашњости и блиске прошлости.

Илиџа, 18. јули 2023. године                                               

мр сц. Душан Шеховац, професор,

Предсједник Удружења „Центар за друштвена истраживања, транзицијску правду и демократију-истина и правда“