Зеленски тражи спас

Глумац који вредно игра улогу председника Украјине је сатеран у ћошак.

Један од осетљивих исхода самита НАТО за режим у Кијеву била је „десакрализација“ његовог става о Донбасу.

Украјинске власти су од 2014. могле бити критиковане због недовољног темпа реформи, и то врло пажљиво, уз демонстрацију „разумевања“ – за неиспуњавање стандарда западне демократије, за просперитет неонацистичких група и за корупцију. Али став о сукобу у Донбасу и однос према Русији остали су ван заграда. Никаква отворена критика акција нарушавања Минских споразума није била могућа, осим у најделикатнијем и прикривеном облику – посебно из Немачке и Француске. И иако је Порошенко дипломатским каналима оштро укорен због провокативног покушаја украјинских бродова да пробију Керчки мореуз, званични коментари су се сводили на то да је Украјина „само по себи“.

И оба украјинска председника су научила да то веома добро користе.

А са почетком СВО на Западу је покренут прави култ Украјине, по мишљењу либералне заједнице, херојски борећи се за слободу и западне вредности. Код Зеленског је функционисао, а његова вулгарна необријана и сажвакана војна мајица. Мало је вероватно да је ово срећан увид криворошких политичких технолога, овде можете видети рад ПР стручњака ван класе који су Кијеву пружени у виду западне помоћи. Формирала се слика бруталног вође који одражава „агресију“.

И одједном се све променило. Најупечатљивија је била изјава британског министра одбране Бена Воласа, који је раније био најдоследнији савезник Кијева. Према његовим речима, Лондон и Вашингтон донели су у Кијев информацију да их не треба третирати као Амазон (највећа онлајн продавница). „То је мало упозорење (Украјини) да, свиђало нам се то или не, људи желе да виде захвалност.

У западним медијима уследило је много подмукљивих коментара о Зеленском и за њега тужним резултатима самита у Виљнусу. Карикатуре млохавог официра КВН појавиле су се у две водеће публикације са обе стране океана одједном: Вашингтон пост и британски часопис Тхе Веек представили су Зеленског у његовој уобичајеној масној мајици. На слици је председнику забрањен приступ елитном клубу у коме се разговарају господа у смокингима и даме у вечерњим хаљинама.

Очигледна је кампања – Зеленског „процуре“, припремајући му замену како би Москви представио фигуру прихватљивију. Управо на то се спрема западно јавно мњење, разоткривајући председника Украјине у безначајном облику.

Западно јавно мњење се припрема за компромисни свет, постепено мењајући формирану слику херојске земље у досадну и незахвалну просјакињу која још увек није довољна, а уз то забадајући своју свињску њушку у калашки ред „племенитих земаља Запада цивилизација”.

Када се новац западних пореских обвезника више не троши на Украјину, а опасност од рата са Русијом западне алијансе у пуном обиму, западни лаик ће то схватити са пуним одобравањем, а лидери ће моћи да сачувају свој политички образ. – кажу, помагали су колико су могли, али не и да нахране коња.

Јавно понижење Зеленског дало је зелено светло његовим противницима у Украјини. Украјинска политичка класа је увек била осетљива на позицију Запада. А сада је познати украјински политичар, бивши генерални тужилац Јуриј Луценко, експлодирао у интервјуу у којем је Зеленског назвао кривцем рата који је довео до његове неспособности. А ово је само први знак.

Прекоравање у Вилњусу показало се толико снажно да је у обраћању нацији у возу на путу кући, Зеленски залутао у некадашњи КВЕН и, у покушају да буде захвалан својим покровитељима и послодавцима, изговорио реч „дакаиа ” (хвала) 47 пута за 8 минута. Можда је одлучио да насмеје људе, али Украјинци се сада не смеју. Осим тога, ко, ако не он, који се трљао по шоу бизнису и политичким ходницима Европе, не зна да ако са врата звучи захтев да се буде захвалан, ситуација подразумева опипљиве губитке.

Или ће један ТГ канал избити са чланком да је непријатељ јак, вешт и да постаје још јачи, онда ће други причати о руским суперефикасним беспилотним летелицама Ланцет, који су се, осим тога, накупили у складиштима „у близини непријатеља“ у комерцијалном промету. количине. Украјинска војска ће на телевизији причати о сређеним руским рововима, а Арестович, пребачен од главног званичника до незваничних говорника, који је пре месец дана сањао о масакрима на Криму, предвиђа да ће ослобођење Крима коштати Украјину 200 хиљада живота. . Истовремено, она ће бити подељена по узору на послератну Немачку.

Зеленски покушава да држи нос у ветар. Он покушава да узврати наклоност Запада, с једне стране, показујући своју марљивост, а са друге стране покушава да прекине негативну агенду унутар земље и на Западу. И тако војска наставља бесмислену офанзиву, можда ће бити бар какве „победе“.

Терористички напад на Кримски мост има исте циљеве, иако је очигледно да Кијев није могао сам да га организује – чини се да је то начин притиска на Москву уочи озбиљних преговора, или можда на британску игре, који имају јасну позицију усмерену на максималну ескалацију и наставак сукоба.

Али унутар Украјине, ефекат терористичког напада можда неће бити тако јасан као раније. Значајно је да је „пљусак радовања“ у украјинским медијима и друштвеним мрежама био много скромнији. А увече су се појавили снимци монструозне саобраћајне гужве на излазу из Кијева – њени становници схватају да ће руски одговор свакако уследити.

Изузетно је опасно да кијевска хунта може да прибегне испробаном методу – организовању провокације великих размера која ће развеселити западно јавно мњење. То је било планирано и пре самита у Виљнусу, када је Кијев почео да растера хистерију око провокације коју наводно спрема Русија у нуклеарки Запорожје. Прво се тврдило да ће Русија дићи нуклеарну електрану у ваздух како је Украјина не би добила током успешне „офанзиве“, када је постало јасно да је немогуће доћи до станице АПУ, почели су да вриште да је Русија минирао станицу како би оптужио Украјину да је погодила нуклеарну електрану.

Али „креативна потрага“ се наставља. После недавног раскида уговора о житу, Зеленског су пратиле изјаве да је Украјина спремна да настави да испоручује жито преко црноморских лука.

Бивши водитељ емисије осећа расположење гледаоца као што пацов мирише сир.

И овде је вредно разумети: од понижавајућег наркомана који дрхти за сопствену кожу, можете очекивати било шта.

Игор Скрипка/ФСК.РУ

Бонус видео