ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ: Код српске светиње изронио новчић руског цара и црква испод земље

„Предање о јаким везама манастира Папраћа са Русијом било је толико јако, да се у његовом преношењу дошло и до тога да је заправо реч о руском манастиру“, каже нам игуман ове светиње у Републици Српској, Нектарије Тешић.

Путопис свештеника Петра Лапчевић из 1887. објављен у „Босанској вили“, један је од разлога зашто је Епархија зворничко – тузланска позвала археологе. Овај прота копао је испод куполе садашње цркве и у малој припрати – и нашао кости.

Свештеник је копао где треба, археолози су у темељима, у наосу велике цркве из 16. века пронашли и мању једнобродну, која је имала припрату са гробницом на свод. Црква је из доба Немањића, јер датира из 13. или са почетка 14. века, из времена краља Драгутина, а вероватно је задужбина локалног властелина.

„Била је украшена српско – византијским фрескописом, он је делимично очуван фрагментовано, али довољно за анализе да потврдимо о ком периоду се ради. Нажалост, велика гробница у средини цркве, опљачкана је у 19. веку, али имамо сачуване кости. Довољно да можемо да урадимо анализу, да видимо кад су сахрањени и да ДНК анализом видимо сродство између покојника“, каже археолог Регионалног музеја у Добоју, Александар Јашаревић.

Помоћ руских царева српском манастиру

Он додаје да, од када су ископавања почела, нема краја изненађењима, а највеће је и највредније, пронашли су „денге“, ситан сребрни новац Ивана Грозног кован од 1547. до 1558. године.

Пронађен је и новац његовог наследника Фјодора, први конкретни физички докази путовања папраћких игумана и монаха у Русију где су добијали помоћ за обнову манастира и богослужбени живот.

„Манастир је примао веома издашну помоћ руских царева, огледала се у богослужбеним књигама, одређеним црквеним сасудама, али оно што је најважније, то су повеље руских царева, почев од Ивана Грозног. Папрачки игумани сваких осам година могу долазити и слободно прикупљати добротворне прилоге по Русији“, прича нам главни археолог.

С временом су добили царску дозволу да долазе сваке године. Било је то веома значајно, с обзиром да је 16. век, читав Балкан био под османском влашћу, приход из велике православне државе, као што је Русија, био је важан за одржавање, не само веза, био је важан и за економију.

„Манастири нису само богослужбена места, они су и центри економије, писмености, центри културе, тако да је јако важно да је Русија манастиру помагала да обнови и оснажи свој културни утицај у регији“, каже Јашаревић.

Пронађено и гробље

Изненађењима нема краја, поред цркве, пронађена је и велика некропола, до сада је истражено око 130 гробова. Било је то огромно гробље са више од хиљаду сахрањених. Место почивања становника средњовековне Папраће све до изградње данашње велике цркве, око 1540 године.

И конаци који су откривени показују велики значај овог места, ту је било бројно монаштво, како се и помиње у писаним изворима.

„Дужина једног конака је преко 50, а широк је 6, 7 метара. Сада истражујемо монашке келије, претпостављамо да је са западне стране била манастирска трпезарија и пратећи економски објекти. Добијамо слику једног монументалног и значајног манастирског комплекса“.

У манастиру као на руском двору

Колику је економску моћ захваљујући Русији имала Папраћа јасно је и по осталим артефактима, пронађени су стакло из 16. века увезено из Венеције и Дубровника и остаци најлуксузније османске керамике из Мале Азије. Манастир је имао новца и за ексклузивне ствари.

Игуман Нектарије у Папраћу је дошао прошле године, каже да не може да опише своја осећања, раније је боравио у манастирима новијег датума, а родом је баш из ових крајева, из Зворника, Папраћа му је увек била најближа.

Осам векова благодати

„Увек кад сам долазио, било је неко посебно осећање када уђем, велика црква, највећа православна у БиХ, постоји 500 година, можете замислити да је пет стотина година неко служио Литургију овде, колико пута …“.

Сада када зна да се наш народ на овом месту готово непрекидно моли осам векова, узбуђење је још веће. И срце препуно, јер велика је и благодат.

„Кад сам први пут служио Литургију овде, ја вам не могу описати, то је друга димнзија, кад се молите Богу, кад кадите, причешћујете људе, кад се ви причешћујете, сасвим је осећање другачије у односу на манастир који је тек у повоју“.

Стара црква под стакленим подом

Ову благодат осете сви који верују, па је епископ зворничко – тузлански Фотије који је и покренуо археолошка ископавања, епархија је сама финансирала прву годину истраживања, става да се од цркве не прави музеј.

Ипак, и струка и монаштво сагласни су да део овог великог и важног открића треба оставити на светлу дана, под стакленим подом.

„Сви смо за то да буде стакло, али само један део, који ће да задовољи туристе, људе који дођу да виде остатке старог храма и део гробнице“, каже отац Нектарије.

Новчићи Ивана Грозног и његовог сина Фјодора, докази о посебним везама Срба и Руса од драгоценог метала, послати су на гланцање. Њихова конзервација биће завршена до краја године.

Извор: Спутњик

БОНУС ВИДЕО: