Како ће олуја утицати на инфлацију у Србији

Како ће олуја утицати на инфлацију у Србији.

Стручњаци кажу да су цене воћа и поврћа ионако високе за ово доба године и очекују да, у најбољем случају, и остану на том нивоу.

Олујно невреме у јулу “обрало” је многе воћњаке, винограде и баште, а штету на усевима још сабирају и пољопривредници и локалне самоуправе. Потрошачима би цех могао стићи већ наредних дана, нарочито онима који планирају да припремају зимницу. Стручњаци кажу да су цене воћа и поврћа ионако високе за ово доба године и очекују да, у најбољем случају, и остану на том нивоу.

Агроекономиста Милан Простран за РТ Балкан каже да ће, судећи по ситуацији на пијацама и у трговинским ланцима, ове године изостати пад цена који је уобичајен за август, у јеку сезоне.

“За наше тржиште је ове године карактеристично да је читаво пролеће и половина лета са изузетно високим ценама и воћа и поврћа. Ми немамо типичну сезоност цена код воћа и поврћа, или су те осцилације веома мале. Стартовали смо са високом ценом и она се одржава на том нивоу и током летњих месеци, када већ стиже пун род. Још се процењују размере штете од невремена, али тренутно су воће и поврће на тако високом нивоу да потрошачи то тешко да могу да издрже”, каже Милан Простран.

Зимница ће бити скупа

Поврће у Србији је у односу на јун прошле године већ скупље за 40,4 одсто, а воће за око 14,4 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС). Агроекономиста указује да је ова година врло специфична и да ће произвођачи тешко успети да се опораве, јер су имали велике штете од ниских температура, касније због велике количине падавина, а сада, као последњи у низу лоших околности, и због олујног ветра и града.

“Ушли смо у сезону највеће куповине, када се стављају зимнице и требало би да цене воћа и поврћа буду на најнижем сезонском нивоу. То се обично дешава, јер је тада највећа понуда и стиже сво воће и поврће, а не можете га чувати као пшеницу, па да чекате цену. Ове године, међутим, у сред сезоне, у пуном шпицу, килограм парадајза кошта од 130 до 200, паприка је од 150 до 300 динара, а црни лук чак 200 динара. Људи узимају две или три паприке, нико не купује десет или 15 кила. Скупа ће нам бити зимница. Ако хоћете да се бавите прерадом, треба много новца и питање је колико се исплати. За викенд долази нови кишни, олујни талас и видећемо како ћемо проћи. Пада цена хране неће бити, а и ове које имамо су изузетно високе и то држи инфлацију на високом нивоу”, објашњава Милан Простран.

Он сматра да неће доћи до озбиљнијег пада цена до краја године, јер ће људи покушавати да кроз виши ниво цена колико толико компензују изгубљену производњу због временских непогода. Покушаће, каже, да наплате бар колико се може по вишој цени да врате оно што су изгубили.

“Тешко је говорити шта је највише страдало, немамо још званичне податке из локалних самоуправа колике су штете. Само појединачне општине су објавиле своје податке, али то су све само процене. Мислим да ће бити тешко сагледати укупну штету, имајући у виду да смо још у процесу производње, али да и даље постоје ризици. Што се тиче наших фондова хране, ми нећемо бити угрожени, али ћемо је, као и прошле године, плаћати по високој цени. То ће све пасти на терет потрошача, а питање је колико од тога добију пољопривредни произвођачи”, напомиње агроекономиста.

НБС: У пројекције урачунали и потенцијална поскупљења

Гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић је у уторак на седници Одбора Скупштине Србије за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава рекла да је инфлација у првом тромесечју ове године достигла свој максимум од око 16 одсто и да се од тада налази на силазној путањи. Додала је да се креће у складу са предвиђањима централне банке и да би требало до краја године да буде око осам одсто.

“У јуну је инфлација била 13,7 одсто, а оно што ми видимо за јул на основу података који су доступни, то је да месечне инфлације у целости гледано после дужег времена највероватније није ни било. Очекујемо да се међугодишња инфлација најпре спусти на ниво од 12,5 одсто, уз нека ситна одступања. Када је реч о месечним стопама инфлације до краја године ми их врло опрезно пројектујемо. Процењујемо да ће их бити и да би требало да износе у просеку 0,3 одсто. Међугодишње посматрано очекујемо да се сваког месеца инфлација смањи за око један процентни поен и да крај године завршимо на нивоу од око осам одсто и то је била наша ранија пројекција”, казала је гувернерГувернерка НБС: Година ће бити неизвесна, очување стабилности приоритет број један НБС.

Она је рекла да имамо смањење увозне инфлације, која нам је иначе у претходне две године направила највећи проблем и чинила највећи део наше инфлације. Истакла је да је приметно и смањење трошкова у пољопривреди и индустријској производњи, што би повољно требало да се одрази на цену пшенице и кукуруза, као и индустриjско биље, а индиректно и на ниже улазне трошкове у производњи основних животних намирница, па и на ниже цене меса, уља, шећера, брашна.

Она је напоменула да на смањење инфлације, делује и смањење домаће тражње што видимо по смањењу количинског промета у трговини на мало од почетка године код свих категорија. Табаковић је навела да су у пројекције инфлације до краја године укључена сва потенцијална будућа повећања и да уколико њих не буде, инфлација ће бити и нижа од пројекције.

“Очекујемо да се до краја године инфлација спусти на ниво од око осам одсто и да се половином наредне године, а можда и раније, врати у границе дозвољеног одступања од циља, а то је познатих три плус – минус 1,5 одсто”, истакла је Табаковић и навела да ризици ипак постоје, али да су они овог пута мање изражени.

Економиста Драгован Милићевић сматра да ће инфлација до краја године бити мања, али сумња да ће се обистинити прогнозе да ће се преполовити, односно да ће бити осам одсто до краја године.

“Питање је колико је подручје захваћено олујним невременом и који је проценат од укупног рода страдао. У сваком случају ће бити утицаја, али не верујем да ће се то посебно одразити на инфлацију. Ипак су то ограничене површине. Највећи проблем ће имати људи који су уложили у производњу, а којима је све уништено. То ће делимично утицати на понуду и на цене, али не драстично”, сматра Драгован Милићевић.

Златица Радовић/РТ Балкан

Бонус видео