Мигранти, кријумчари и криминал: Зашто је Суботица постала епицентар обрачуна оружаних банди?

Мигранти, кријумчари и криминал: Зашто је Суботица постала епицентар обрачуна оружаних банди?

Већи прилив миграната, присуство кријумчара и строжа политика земаља чланица ЕУ довеле су до ескалације сукоба између миграната, који остају заробљени на северу Србије

Припадници Министарства унутрашњих послова Србије открили су јуче, у раним јутарњим часовима, укупно 300 илегалних миграната приликом претраге терена у шумском појасу према граници са Мађарском, на територији града Суботице. Том приликом заплењено је девет аутоматских пушака, ловачки карабин са оптичким нишаном, три пиштоља, као и 841 комад муниције различитог калибра.

Мигрантска криза занемарена је као безбедносни проблем поготово у односу на друге појаве попут пандемије корона вируса у Специјалној војној операцији у Украјини, упозорава декан Факултета за безбедност у Бањалуци Предраг Ћеранић.

“Полицијске акције ипак показују да су то проблеми који тињају и да је реч о великој претњи по грађане, а за полицију је посао да открије како они долазе до оружја и како се оно плаћа”, изјавио је Ћеранић за РТ Балкан.

Јучерашњи инцидент није изолован. Од када је српска полиција спровела велику акцију крајем новембра прошле године, током које је приведено више од 600 миграната, ситуација на северу Србије наставила је да ескалира.

Баш због тога је министар полиције Братислав Гашић 14. јула посетио месну заједницу Макова седмица, где је са грађанима разговарао о безбедносној ситуацији.

Том приликом открио је да је полиција у претходна три месеца из тог региона пребацила 6.278 нелегалних миграната.

“Од краја фебруара до почетка јуна ове године, само на овом подручју, поступано је према 7.341 нелегалном мигранту, а поднето је 229 кривичних и 746 прекршајних пријава. Током ова три месеца дислоцирано је у прихватне центре 6.287 ирегуларних миграната. Обављена је контрола 44 објекта смештаја и одузето 39 комада ватреног оружја”, прецизирао је Гашић.

Ипак, јучерашњи инцидент показује да се ситуација и даље није стабилизовала, као и да се иза проблема оружаних банди у околини Суботице крију дубљи и комплекснији разлози.

Кријумчари профитирају, мигранти стварају криминалне групе

Питање илегалних миграција и са њима повезаних безбедносних претњи је често запостављано, сматра Предраг Ћеранић.

“Пошто се мигранти већ дуго налазе у камповима и сабирним центрима без шанси да наставе своје путовање, често се окупљају и формирају својеврсне криминалне групе, у којима се ствара хијерархија и које предводе лидери слични мафијашким босевима”, објашњава Ћеранић и наводи да то полицији отежава да их држе под контролом.

Груписање се често спроводи по етничком принципу, односно долази до окупљања миграната из истих земаља и региона.

Да је за ескалацију насиља криво искључиво јачање кријумчарских ланаца сматра извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.

“То је почело да да се догађа након изградње мађарског зида 2015. године, али је ситуација додатно ескалирала крајем прошле и почетком ове године, када је појачан прилив избеглица и када је повећана потражња за кријумчарима, који су почели и да се наоружавају. То је последица и политике ‘пушбека’, односно враћања миграната са мађарске границе назад у Србију”, наглашава он за РТ Балкан.

Пошто у региону Суботице и околине нема довољно смештајних капацитета, велики број избеглица и миграната је приморан да смештај и помоћ тражи од кријумчара, који их искоришћавају и скупо им наплаћују услуге пребацивања преко границе. Чак и ако не успеју да пређу границу они ће то наставити да покушавају, за шта ће им опет требати помоћ кријумчара, објашњава Ђуровић.

Европска политика отежава посао Србији и земљама региона

Ситуација је отежана догађајима у Европи и свету, а пре свега у Европској унији, која последњих година води рестриктивнију политику када је реч о илегалним миграцијама.

За разлику од 2015. године, када је Мађарска била једна од ретких европских земаља која се отворено успротивила прихватању великог броја избеглица, данас је такав приступ на Старом континенту далеко распрострањенији.

Недавно постигнути споразум између Европске уније и Туниса, којим се Брисел обавезао да ће финансијски помоћи тој северноафричкој земљи у замену за спречавање илегалних миграција тзв. медитеранском рутом, према Италији. Спекулише се да би слични споразуми могли бити постигнути и са другим земљама на европској периферији, што би могло бити забрињавајуће за Србију и Западни Балкан.

“Поједине земље ЕУ већ годинама следе мађарски пример, на пример Бугарска, која је градила ограду према Турској. Каква би била реакција ЕУ када би Србија то учинила не знам, пошто као да постоје неки двоструки стандарди. Мигранти на територију Србије и региона долазе из Бугарске и Грчке, па самим тим наша земља не би смела да буде тампон зона за њихово дугорочно смештање”, наглашава Ћеранић.

Наш саговорник додаје и да ЕУ већ неко време финансијски помаже земље Западног Балкана како би оне мигранте задржале на својој територији и спречиле их да се запуте ка Западној Европи. Он подсећа и да је, на пример, на територији Федерације БиХ изграђено неколико прихватних центара у којима се смештају мигранти, али да то не представља дугорочно решење.

Радош Ђуровић каже да би институције мигранте и избеглице могле да “гурају” у друге делове Србије, на пример у прихватне центре на југу земље, али да то није дугорочно решење пошто ће они ухватити прву прилику да се врате на север и поново покушати да пређу границу.

Овај проблем може да се реши тек када европске земље буду престале да на силу враћају мигранте са својих граница назад у Србију и када буде постигнут већи степен солидарности међу државама у региону, додаје он.

Управо је прекогранична сарадња један од највећих проблема у борби против илегалних миграција и са њима повезаних криминалних активности. Један од разлога за то је и чињеница да се већина њих води принципом “шаљи даље“, односно да само гледају како да се “отарасе” миграната и пошаљу их на њихову следећу станицу, чиме се проблем не решава, већ само пребацује на друге државе.

“Сарадња држава Балкана у области борбе против илегалних миграција је неопходна, али постоји само декларативно пошто се што земље углавном воде принципом ‘шаљи даље’. Када је у питању трговина наркотицима, људима и оружјем ту сарадња постоји и далеко је успешнија”, објашњава Ћеранић.

Алекса Пауновић/РТ Балкан

Бонус видео