Ко се плаши мурала „Кад се војска на Косово врати“

Ко се плаши мурала „Кад се војска на Косово врати“.

Још када је својевремено активисткиња Аида Ћоровић физички напала мурал на углу Његошеве улице у Београду, покушавајући да се, бацајући јаја на слику Ратка Младића обрачуна са позитивним мишљењем Срба о свом генералу, јасно је било да невладине организације финансиране са Запада и зидови у Србији никада више неће живети у миру.

Алергични на све што имало „мирише“ на Србе и српство, а нарочито на „најскупљу српску реч“, односно Космет, било какве изразе патриотизма они ових дана означавају као профашистичке и ратнохушкачке. А посебно им боде очи све актуелнији и све присутнији графит са натписом „Кад се војска на Косово врати“.

Тако се специјална операција разноразних активиста против бетонских структура и српског национализма наставила и ових дана саопштењем да је неколико невладиних организација и удружења (Јуком, Београдски центар за људска права, Крокодил и Иницијатива младих за људска права) обнародовало формирање радне групе која ће до краја године, баш због оваквих ликовних израза, припремити предлоге измена и допуна закона који „регулишу област говора мржње у јавном простору и вандализовање зидова“.

Пошто су њихове молерске акције – попут оне када је на Славији прекречен графит са поменутим стихом из народне песме – до сад биле контрапродуктивне, активисти су решили да се окану канти и четки.

Реченица „Кад се војска на Косово врати“, која је, сагласни су саговорници РТ Балкан, иначе у потпуном складу са Резолуцијом 1244 (и предвиђа враћање српске војске и полиције на Космет), није због тога постала мање гласна. Срби цитат и даље исписују и зато су од невладиних организација и почашћени поређењем са „нацистима“ због (наводне) поруке „Ви нама уништите један графит – ми направимо још 100 истих“.

На овакве оптужбе експресно је одговорила навијачка група „Делије Север“ на свом Телеграм профилу, оптуживши једну од поменутих НВО да прикупља новац за неонацистичку јединицу „Азов“ у Украјини.

Тврдећи да је задатак НВО да сваки облик родољубља означе штетним, Делије поручују да се баш на овом примеру показује „агресија за коју они и слични добијају велике количине новца од разних фондација из света“, као и  лажи и манипулације „где српску омладину која се бори за свој угрожени и обесправљени народ на Косову и Метохији покушавају да ставе у контекст некаквих екстремиста и ратнохушкача“.

„Идеја у коју ми, као најобичнији српски народ (не ‘десничари’, не ‘ултра десничари’, не било каква измишљена дефиниција), верујемо, јесте идеја мира у којем желимо да живи наш народ. Наша жеља и молитва ‘да се војска на Косово врати’ јесте наша жеља да и српска деца могу да се играју на реци Бистрици, а не да на јучерашњи дан обележимо две деценије од погибије Ивана и Панта. Два дечака из Гораждевца купала су се тог врелог летњег дана са другом српском децом када их је покосио смртоносни рафал“, подсећају Делије.

Јечам жњела Косовка девојка

Због чега је, међутим, стих народне песме „Јечам жњела Косовка девојка“, коју је изменио владика Амфилохије и који, према речима историчара Немање Девића, „зна свако ђаче“, изазвао толики револт цивилног сектора?

Занимљиво је да, суштински, нема неке разлике у основној поруци која се може чути од ових НВО и од, рецимо, Бесника Бисљимија, Куртијевог саветника, јер питате ли цивилне активисте или представнике косовских Албанаца о графиту „Кад се војска на Косово врати“, одговор ће и код једних и код других бити нека из репертоара реченица које обавезно садрже речи „насиље“ и „мржња“.

Неко би, не дај боже, могао и да помисли да је све то писао неко коме српски језик није матерњи – попут, на пример, заједничких финансијера Албанаца и цивилних организација – оних са Запада. Што можда и не би био тако погрешан закључак, будући да се буне искључиво они чије су паре, заправо западне паре. Народу који живи од свог рада, а не од донација од иностранства, „Кад се војска на Косово врати“ постала је нова крилатица, и, како каже Девић, симбол „да Косовска битка још траје“.

Ни они, али ни НВО које раде у Србији, не помињу то да такозвано „Косово“ увелико ради на стварању војске за коју Курти отворено каже да је наставак некадашње ОВК, терористичке организације одговорне за покољ и прогон сропског и неалбанског становништва из наше јужне покрајине.

Штавише, Софија Тодоровић, програмска директорка Иницијативе младих за људска права, која је најављена као говорница на конференцији за медије поводом „страхотних“ графита, са страница „Данаса“ поручује нам да би то исто, на етничком чишћењу Срба засновано „Косово“ – требало да добије столицу у УН.

Смета им и Милош Обилић

Иначе, иста ова иницијатива заједно са поменутим удружењем „Крокодил“ својевремено је за непријатеља прогласила и једну епску личност – главом и брадом Милоша Обилића, чији су мурал у Београду својевремено такође прекречили.

Не само то, већ у свом саопштењу невладине организације потпуно нетачно сугеришу да након реченице „Кад се војска са Косова врати и напоји коње на ситници“ следи део „Сваки Шиптар, сваки Шиптар добро ће да плати“.

У песми се заправо каже „Кад се војска на Косово врати и напоји коње на Ситници…“, док последња строфа говори да је повратак армије „у славу Бога великога и часнога крста Христовога“.

„Порука песме ‘Кад се војска на Косово врати’ јесте да војска која долази на Косово мора да буде хришћанска војска , да се придржава хришћанских вредности, што никако није у супротности са људским правима. Живимо у времену потпуно искривљених вредности где је чак прекречен и мурал Милоша Обилић, личности која није политички контроверзна, око које нека никаквих дилема и полемика, осим наравно код људи који су на страним агендама“, закључује Девић.

Овај вид изражавања политичких ставова у јавном простору наш саговорник назива „народним одисајем“ који је нека врста противљења ултиматумима који стижу са Запада и изражавање „општенародног уверења“.

Западне силе, објашњава, попут ултиматума, а све мање кроз преговоре покушавају да наметну убрзано решавање статусног питања наше јужне покрајине, а то изазива бунт међу млађим генерацијама, које су, према истраживањима, политички конзервативне.

„Верујем да близу 90 одсто Срба и дан-данас мисли да ће једног момента, за сто, десет, или тридесет година, српска војска да се врати на Косово. На крају, то јесте један историјски завет који је у нашем народу постојао још из времена робовања Турцима и Аустроугарима. И од пропасти српске средњовековне државе до 1912. године, сваки Србин је знао да ће једног дана војска да се врати на Косово. Потребно је да себи дамо неку врсту одушка, испишемо такве поруке и охрабримо овај народ у уверењу да Косовска битка још увек траје“, подлачи Девић.

За њега, у, за невладине активисте „спорним“ графитима, нема никаквог говора мржње, јер „српска војска ни историјски ни данас није везана за злочин или мржњу“.

„Још 1912. је краљ Петар у складу са тадашњим вредностима прокламовао да српска војска свима, и мухамеданцима и Србима доноси слободу и једнакост, а верујем да би то био случај и данас, и да Албанце и данас третирамо као грађане Србије“, закључује Девић.

Нормално је да се војска врати

Писац и публициста Марко Танасковић истиче да је рат муралима и графитима вид културног рата који се последњих година интензивно води у нашој јавности независно од дневне и страначке политике.

Сећа се и Танасковић халабуке око мурала посвећеног Младићу, али и тога да је мурал Путину свакодневно шаран и више пута прекречен, баш као и мурал убијеној Дарји Дугиној у Дубровачкој улици на београдском Дорћолу.

„Млади српски родољуби који цртају ове мурале желе да на тај начин изразе своју визију патриотизма и начела у која верују. Некоме само цртање мурала може бити одбојно, као вид вандализма и скрнављења јавних површина, али ако прихватимо идеју мурала као врсту уличне културе и уличне уметности, онда не видим да има било шта спорно у цртању мурала ‘Кад се војска на Косово врати’ јер је он сасвим у складу са нашим Уставом и законом дефинисаном, међународно признатом територијом на коју је сасвим нормално да се једног дана, када се стекну сви услови, у складу са Резолуцијом 1244, врати наша војска“, истиче Танасковић.

Свако ко живи у Србији и поштује државу, јасан је он – не би требало да има било какву примедбу на такав сценарио.

„Други је проблем зашто то смета одређеним НВО које примају новац и инструкције из иностранства. Јасно је да њима било шта што мирише на ширу афирмацију идеје територијалног интергритета и суверенитета Србије личи на национализам и фашизам. Што је више тог имагинарног српског ‘фашизма’, веће ће бити и њихове донације за симулацију борбе против истог„, подвлачи Танасковић.

Он указује и на други „проблем“ – чињеницу да невладине организације немају своје идеје и идоле које би цртали по муралима.

„Кога би крокодили и остали НВО активисти, који прекречавају графите који нису у сагласности са самопрокламованим западним вредностима, ставили на своје мурале? Џозефа Бајдена, Хилари Клинтон или Медлин Олбрајт? Џорџа Сороша? Нажалост, Србија није толико јака као Русија па да може све те НВО које раде против интереса државе и народа да прогласи за стране агенте и као такве их третира“, сматра Танасковић.

Као и Девићу и Танасковићу, исцртавање оваквих графита ни најмање не смета ни писцу Николи Маловићу, који такође подвлачи да је поента графита „Кад се војска на Косово врати“ сасвим у духу Резолуције УН 1244.

„Зато подржавам идеју да се 1244 пута на дан прекречени графит, у времену чуда, поново појави. Зашто? Зато што су медији окупирани, па сада зидови служе за ширење идеологије по којој без националне приче нема ни нације, а само унутар нације може да живи идеја о слободи. Када је држава по уређењу колонијална демократија, онда слобода станује у упорном појединцу, који, као и онај врабац који водом из кљуна гаси шумски пожар, чини колико је до њега, те исписује ћирилицом слово Резолуције УН 1244: Кад се војска на Косово врати“, верује саговорник РТ Балкан.

Графит, како он каже, смета „Другој Србији“ и америчком амбасадору, али „годи оку у коме титра живац слободе„.

„Руку на срце, толики графити по Београду сметају и мени, јер са стране дошавши посматрач од ишараности мисли да је стигао у Бронкс, а око њега је Београд. Ипак, кад се војска на Косово врати, прекречићемо ругло, и позив за поштовање Резолуције УН 1244, спремни да, ако затреба, а затребаће, окречене зидове испунимо новим садржајем“, закључује Маловић.

ИН4С/РТ Балкан

Бонус видео