Терет инфлације на становништву, ко може да натера трговинске ланце да смање маржу

Уз енергенте и храну, на инфлацију утиче и висока трговачка маржа. Иако се разликује од радње до радње, у Привредној комори кажу да је у просеку око 15 одсто. Док се о евентуалном смањењу марже на одређене производе преговара, стручњаци упозоравају да би административне одлуке могле да донесу добро само краткорочно.

Да инфлација не може некоме да буде брат, а некоме рат, поручује гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

“Инфлација је губитак за све нас и зато против инфлације морамо да се боримо сви и организовано”, навела је Табаковићева пре неколико дана, критикујући велике трговинске ланце.

Трговачка маржа, каже гувернерка, већа је 36 одсто него 2019. Већи је и профит продаваца. И није то била прва опомена са чела Народне банке. На претходну, с почетка месеца, министар трговине Томислав Момировић одговара другачијом рачуницом.

“Дубинском анализом РЗС, видели смо да у трговинским ланцима марже нису баш тако велике, а профитна стопа им је релативно ниска. Држава не сме да се бави контролом маржи у отвореним тржишним привредама. Лепо звучи када се каже да се спусте марже, али је то популизам и не сме да се ради, јер је дугорочно лоше за све грађане”, наводи Момировић.

Док представници трговинских ланаца нерадо излазе пред камере, они који их заступају признају да највећи део рата против инфлације сноси становништво. То се види и по паду куповне моћи, која се, кажу у Привредној комори, одразила и на промет. Пао је седам одсто за годину дана.

“Један део терета свакако треба да падне и на државу, наравно, држава то и чини тиме што подстиче привредну активност и обезбеђује подстицаје, али је чињеница да не сме да падне на једну страну јер ће бити дисбаланс и десиће се можда дефицит и одређене робе на тржишту, а свакако је могућа и дугорочнија штета по привреду”, напоменуо је Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

Држава не сме да се меша у формирање марже, кажу економисти
Економисти подржавају упозорења гувернерке, не и позиве да се држава умеша у формирање марже.

“Никад администрирање није довело до бољитка, само на кратак рок може да замрзне дато стање ствари, али кад ви једног дана опет укинете мере, марже могу да остану на том нивоу или да порасту”, каже економиста Саша Ђоговић.

Напомиње да је довољно апострофирати на те ланце, производе код којих су високе марже у односу на регион.

“Онда би заиста уз удружење потрошача и одређену јавност која би вршила притисак на те ланце сигурно дошли до њиховог спуштања на индиректно тржишни начин”, рекао је Ђоговић.

Осим позива да се смање марже, чуле су се и сумње у фер конкуренцију јер су малопродајне цене у највећим ланцима сличне. Због тога, али и поскупљења, тржиште основних прехрамбених производа под лупом је Комисије за заштиту конкуренције.

За РТС кажу да анализирају читав ланац – произвођаче, прераду, увознике, трговце на велико и мало. Кад заврше – обавестиће јавност.

РТС

БОНУС ВИДЕО: