Игралиште у порти лозничке Цркве

Игралиште у порти лозничке Цркве.

Посебно за родитеље ученика ОШ „Анта Богићевић“ као и за све житеље Лознице и
одговорне грађане и вернике.

Игралиште које користе ученици поменуте школе (основане 1795.), која се налази на
најлепшем и историјски најзначајнијем месту, у старом Лозничком граду, месту на ком се
одиграо Бој на Лозници 1810. је у процесу отимања од деце.

Игралиште је на парцели која је у власништву цркве, а изграђено је у потпуности од
средстава школе. Црква сад тражи парцелу назад, деца остају без игралишта и то све да
би се на том месту направио паркинг или гаража ради некаквих прихода цркве!!!

Да ли ико нормалан може уопште да замисли тако нешто? И то да тако поступа црква која
практично у својој порти има школу и децу! Има ли веће радости за једну цркву?! Вама је,
како сами показујете дража наплата некаквог бедног паркинга него деца! Јесте ли ви
предузеће? Ако јесте, да ми верни гледамо шта нам је чинити и да идемо на друго неко
место које није предузеће? Је л ово црква нас верника или једног Првослава? Једног
Видоја? Једног Јеротеја? Једног Вучића?

Да ли сте сви ви нормални, почев од Јеротеја шабачког преко свих ових испод њега који
ћуте до једног Видоја Петровића и директорке школе која је знала да се спрема узимање
овог игралишта још пре три године, али јој је било довољно Видојево обећање?!

А Завод за заштиту споменика Ваљево који се намерио да подржи сваку глупост тренутне
власти и оно за ПАУЉЕ вам господо из Завода виси у ваздуху, а у мојој глави 24/7 и доћи
ће време полагања рачуна, а нас занима ко потпис ставља а не да ли је наредио Вучић
или Видоје или Рио Тинто. Пошто је стари Лознички град и у њиховој надлежности, да се
на време саберу. Размислите добро да ли ће опет да вам падне на памет идеја да цркву
ограђујете од деце или школу од цркве!

Позивам пре свега родитеље, међу којима сам и ја, да бар једном не ћуте кад су у питању
интереси деце него да буду одлучни и истрајни док се плац не препише школи.

Зато знам да ће ово игралиште остати игралиште, а колико ће да се сви горе поменути
испрљају до тог тренутка остаје да видимо.

Иначе, школа је основана 1795. као да је знала да ће се налазити у порти прелепе цркве
посвећене Покрову Пресвете Богородице 1873. Шта би вам данас рекли Анта Богићевић,
Филип Вишњић и прота Игњат Васић? Генерације и генерације, укључујући и генерацију
мог оца памти игралиште и никад никог није било брига да ли је школско или црквено још
у време комуниста. Зар и на овакав начин треба се делимо, да децу удаљавамо од цркве
као да деца и школа и црква нису наши?

Град Лозница је могао да стави тачку на ове поделе да је за трајно намену спорне
парцеле определила за игралиште и ни за шта друго, па ви сад сами видите колико је
велика њихова одговорност у овоме.

Иницијатива је могла потећи од цркве, од школе, од града, али није јер су интереси
сасвим други, односно трећи.

Ви, црквени званичници и службеници цркве који само тренутно заузимате та намештења,
нисте смели да дозволите да дође до расправе и до пренамене игралишта. Да сте видели
само један дан унапред, знали бисте да то игралиште доводи нашу децу у порту цркве и
много је заслужније за присуство омладине у цркви него поједини горе поменути
намештеници.

P.S. То што се током ноћи на том истом игралишту дешавају ствари које су нам на срамоту
и пропаст, пре свега је питање и одговорност полицијске станице која се, веровали или
не, налази на мање од стотинак метара одатле, а скоро сам сигурна да није само њихова.
Поделите и пренесите свим надлежнима да им не промакне овај оправдани бес родитеља.
Гневите се, браћо, на зло, говорио је владика Николај Велимировић.

Марија Алимпић/Заштитимо Јадар и Рађевину

Бонус видео