Зашто се Сорош повлачи из Европе, а остаје на Балкану? Запад је леш, овде почиње лов на душе!

Почиње лов на душе на Балкану, најављује политиколог Александар Павић коментаришући вест да Фондација за отворено друштво америчког милијардера Џорџа Сороша отказује своје послове у Европи, а да ће рад наставити у Украјини, Молдавији и на Балкану. То, како каже наш саговорник, значи “више новца за НВО, више сорошевске, односно антируске, антиправославне и про-ЛГБТ пропаганде”.

Запад је, сагласни су и остали саговорници РТ Балкан, већ потпуно под утицајем идеологије за коју се залаже овај “филантроп”, па је организација на којој сада столује Сорошев син Александар решила да “доброчинство” показује и на источној страни континента. Како би једноставно рекао редитељ Драгослав Бокан – “од Запада је остао само леш”. Сорошу је сада потребна свежа крв.

“Алекс Сорош је конкретно рекао да они своје снаге прерасподељују на исток Европе јер мисле да ће се ту одигравати важније ствари по континент. Јасно је да хоће да појачају поход политичко-глобалистичког Запада ка Истоку, и усмеравају снаге тамо где је фронт најактуелнији и где се очекује заоштравање”, истиче Павић који за Фондацију тврди да представља “меку моћ” НАТО-а.

Сорошев заокрет ка Истоку, саговорник РТ Балкан тумачи објашњавајући да Запад не одустаје од Украјине будући да је она средство у борби против Русије, а да им је жеља и да Молдавију одвуку на антируску страну и евентуално направе ново жариште у Придњестровљу.

Што се Балкана тиче, указује овај политиколог, годинама већ и НАТО и ЕУ говоре да имају незавршена посла на Балкану. Вероватно да и Сорош мисли да је дошло време да се и тај “посао” оконча.

“Српски простор није неутралисан, није интегрисан у њихову нови злочиначки поход на исток и они ће све своје ресусре да концентришу да нас ‘преуме’. Сорош је свом ауторском тексту за ‘Политико’ изразио и бојазан да ће Трамп идуће године доћи на власт, па верујем да им се жури и да се Трамповог повратка боје будући да је он њихов велики противник. Још је један разлог због ког смањују деловање у остатку Европе, а то је зато што су осим Мађарске, све националне владе усвојиле Соршеву идеологију. Све владе су антидемоктатске, глобалистичке, антитрадиционалне, антипородичне, про- ЛГБТ, и Сорош с њима више нема шта ни да ради, јер они све ионако сами раде својим новцем и својим медијима” истиче Павић.

Ширење идеологије либералне демократије на врху је листе задатака које ће Сорошевци имати у регионима где Фондација остаје, уверен је аналитичар Дејан Вук Станковић који верује да су одабрани управо они делови територије на којима Запад жели да успостави своју хегемонију, како безбедносно-политичку, тако и културну.

“Барем у случају Србије њихови пројекти ће бити вероватно више бити активистички, него едукативни. Промовисаће се идеологија људских права у свим варијацијама, развијати култура сећања с акцентом на српску кривицу за ратове деведесетих, промовисаће се независно Косово, и ЛГБТ култура као нешто што треба да промени друштвени хабитус и културни идентитет ове земље. Биће то јавна легитимизације постмодерне демократије, и врло оштра борба против деснице, и било ког, а посебно идеолошког утицаја Русије и Кине на ове просторе”, предвиђа Вук Станковић који ипак не верује да ће Сорошевци поновити активизам који су имали у време рушења Слободана Милошевића.

Да је Сорош намирисао свеже месо, верује и публициста Игор Ивановић.

У Европи више нема слободе, а о томе говори и најављени нови закон којим ће, како верује наш саговорник, бити формирана практично “полиција за мисли” која ће се бавити проценама шта је информација, а шта дезинформација, те да ће је чинити Сорошеви кадрови.

“Европа ће бити још мање демократска, а више тоталитарна. То ће бити царство неслободе, и неће ни бити потребе за Сорошем, јер ће и сама држава бити таква, а друштво ће бити сведено на орвеловско друштво. Све ће се надгледати. Очигледно да је Сорош био само претеча и извођач грубих радова у покушају дубоке државе да наметне тотални свет”, истиче наш саговорник.

Западни део континента, све се више своди, примећује Ивановић, на “нихилистичка друштва”, па зато Сорош прелази на друге просторе којима ће наметати своје вредности.

“Мрачна је будућност која нас чека. У њој нема човека као хуманог и као Божјег бића, а ни као историјског бића које се борило за освајање слободе. То је један андроидни човек, човек који је потпуно лишен сваког идентитетског смисла и не зна ни ко је ни шта је. А ако Сороша и подведемо под Орвелову литературу, чинимо му услугу, јер реч је о много горем, црњем и тоталитарнијем облику организације”, указује наш саговорник.

Редитељ и писац Драгослав Бокан, најаве Сорошеве фондације да се повлачи из Европе, али остаје на Балкану, види као показатељ да за финансијера и његове истомишљенике Балкан није Европа.

“Други закључак је да је борбена линија евроамеричког фронта против Евроазије управо постављена по линији Западног Балкана и то преко наше територије. Охрабрује, ме, међутим, постојање оне нове и другачије Мађарске која лепо каже да ако неко угрози сувереност региона (енергетску и сваку другу), да ће регион реаговати, ако треба и војно. А тај регоион смо ми и Мађарска и евентуално Република Српска. Дакле, формира се неко језгро које је и сам Сорош препознао и које доживљава као непријатеља идеала које покушава да наметне Европи”, уверава Бокан.

Западна Европа је “изгубила душу, сувереност и независност и културну самобитност”.

“То није више Европа већ је Запад. А Запад није исто што је Западна Европа, а посебно није исто што и Европа. Тај Запад је иструлио, колонијалан, без идеала, декадентан и деградиран – на њему више нема шта да се ради. Он је већ цивилизацијски и политички леш, и зато Сорош покушава да тамо где још постоји траг живота и њега уништи и да од читаве бивше Европе направи гробље”, упозорава Бокан.

Шта сад?

Александар Павић је уверен да би власти Србије и Републике Српске морале да реагују како би сузбиле деловање страних организација.

“Треба да ураде оно што су урадили Руси и што раде Мађари и што су одавно урадили Американци. Мора да се зна одакле долазе и коме долазе паре из иностранства, и да они буду регистровани као страни агенти”, уверава Павић.

Ако се то не деси, упозорава, Сорош ће куповати медије, али и људе, и покренуће “лов на душе, а посебно младе”.

“Појачаће се притисак да би се потпуно уништио образовни систем и вредносни систем младих. Све оно што се дешава у оном либералном делу Америке који сад тоне великом брзином можемо да очекујемо и овде да се гура – да се деца убеђују да промене пол, да могу да се сакате пре пубертета, а да родитељи о томе не треба да одлучују. Водиће се кампања против већинског народа, а Сорош је најавио да ће се појачати помоћ Ромима тако да верујем да ће од Рома пробати да направе политички фактор који ће бити у функцији фрагментације друштва”, уверен је Павић који истиче да држава треба да помогне у борби са оваквом агендом. Ипак, наглашава да је за то потребна политичка воља.

Од онога што долази из западне цивилизације која је постала декадентна, ништа добро доћи неће, поручује и публициста Ивановић.

“То је цивилизација која тражи да деца с пет година мењају пол, а да се педофилија схвата као облик љубави. Ми на Балкану можемо се надати врсти комесарске диктатуре”, истиче наш саговорник који страхује и да нас “очекује нова ’45.”.

Једина шанса нам је, тврди, још чвршће укорењивање у идентитету- јер “ово је битка за дух”.

Већи Сороши од Сороша

Најгоре је, што ће се, оно што Сорош намеће, у Србији “примати” јер овде нема јаку противтежу.

“Наше друштво је подељно и имате оних који су спремни да буду већи Сороши од Сороша за Сорошеве паре. Зато он нема разлога да брине, биће овде довољно оних спремних да следе његову идеологију, иначе накарадну идеологију концепта отвореног друштва Карла Попера”, уверава Дејан Вук Станковић.

Антидот сорошевској агенди, и по његовом мишљењу, могао би да буде Доналд Трамп. Са демократама у Белој кући, њихов утицај ће расти, док са Трампом не би имали политички бекап, па би им утицај био мањи.

“Наша држава има тридсетогодишње искуство рада са хохштаплерима, преварантима, разним чаробним фрулама, обећањима и шареним лажама Запада, па смо научили да се не изненађујемо, не нервирамо и не очекујемо ништа од њих него да их умирујемо. А то примиривање је пут посредовања и несврставања, јер ми смо Русима, Кини и земљама БРИКС-потребни као добронамерни посредних са језивим Западом.То даје наду, да је Србија, иако нема чврстих конзервативних изјава као Мађарска (која је Сороша протерала из државе), и иако нема све оно што има Русија, има исти циљ и истог непријатеља”, закључује Бокан.

Ана Вуковић / РТ

БОНУС ВИДЕО: