Преминуо амерички конгресмен, један од твораца Дејтонског споразума

Бил Ричардсон je био у Београду, разговарао са Милошевићем и тај папир (страница и по основних принципа који су водили ка Дејтонском споразуму) се угојио на више страница, па је онда дошао Холбрук и тај папир је постао књига, рекао је својевремено у РТС-овој емисији „Сведок“ некадашњи председник СР Југославије, Милан Милутиновић.

Некадашњи амерички амбасадор при Уједињеним нацијама, конгресмен, дежурни „ватрогасац“ у администрацији Била Клинтона и неуспешни председнички кандидат, Бил Ричардсон био је један од кључних дипломата који су припремали документе за конференцију у Дејтону.

Осим у Босни, где се састајао са највишим представницима обе стране у сукобу, Ричардсон је био амерички изасланик у неколико великих криза, укључујући Северну Кореју, Кубу, Ирак, Нигерију и Мјанмар.

Ричардсон и Милошевић су се састали у Београду 17. марта 1995. године и тај сусрет сматра се почетком директних контаката тадашњег председника Србије и Клинтонове администрације.

Према документима са тог састанка, Ричардсон је српском председнику рекао да је америчка политика према њему почела да се мења, те да га САД виде као кључног играча за постизање мира у региону.

Ричардсон је Милошевићу рекао и да Бил Клинтон „мора да се извуче“ из сукоба на просторима бивше Југославије пре председничких избора 1996. године, те да од њега мора да добије конкретне предлоге пре повратка у Вашингтон.

Хроничари тврде да је тај састанак био први корак ка миру који је у новембру дефинисан у америчкој бази Рајт-Петерсон у Дејтону.

Ричардсон је рођен 15. новембра 1947. године у Пасадени у Калифорнији. Мајка му је била Мексиканка и добар део детињства провео је у Мексико ситију, па се томе може објаснити његова улога у решавању низа отворених питања између Вашингтона и мексичких власти.

Такође, био је део америчких мисија које су пратиле изборне процесе у Гватемали и Никарагви. Састајао се са Фиделом Кастром, Албертом Фуџиморијем, те низом других лидера из Јужне и Средње Америке.

„Одувек мислим да смо занемарили Латинску Америку“, тврдио је конгресмен, који је средином седамдесетих почео дипломатску каријеру у Стејт департменту, али се убрзо преселио у Санта Фе и из другог покушаја освојио место у Конгресу САД.

Само током 1994. и 1995. године, почео је поново да се бави спољном политиком, па је током те две године путовао у Србију и Босну и Херцеговину, Индију, Кубу, Бангладеш, Вијетнам, Мјанмар, Северну Кореју и Судан.

„Био сам незванични подсекретар за битанге“, описивао је своју улогу у дипломатским мисијама широм света.

Клинтонова администрација га је 1997. године поставила за шефа америчке мисије при Уједињеним нацијама, а годину дана касније и за министра енергетике.

Ричардсон је 2008. године, неуспешно, покушао да се докопа места демократског кандидата за председника САД, желећи да постане први шеф Беле куће латиноамеричког порекла. Одустао је пошто је постало извесно да нема претерано велике шансе против Барака Обаме.

У два мандата био је гувернер Њу Мексика и остао је познат као човек под чијим је вођством у тој савезној држави укинута смртна казна. Био је номинован и за Нобелову награду за мир, пише РТС.