Нова математика црногорске владе: Већина још није састављена, а ка’ ће не знамо

Данас је пак овај функционер ПЕС-а пресвукао одело и представља се као европејац. У јавним обраћањима брани одлуку Спајића да просрпској коалицији не омогући улазак у власт, иако је захваљујући њима и доспео у политику, јер је након њихове победе на изборима 30. августа 2020. Спајић постао министар.

За непостизање договора са ЗБЦГ Миловић оптужује лидера Демократске народне партије Милана Кнежевића, а као разлог наводи то што је Кнежевић био превише духовит на Твитеру током преговора, што се Миловићу није свидело.

Кнежевић са друге стране одговара да су преговори са ЗБЦГ од почетка били фингирани, те да је Спајић на одвојеним преговорима исте ресоре нудио и ЗБЦГ и Бошњачкој странци.

Како каже, свему је кумовао управо Миловић, који је ноћ уочи преговора дошао код Кнежевића у кућу. Тада му је, каже Кнежевић, речено да постоје отпори да ЗБЦГ буде део владе, те да се највише противи страначки функционер Бранко Крвавац који има велики утицај на Спајића.

“Предложили су да оно што је обећано Бошњачкој странци узмемо ми. Ја сам саопштио Андреју Миловићу да ЗБЦГ не жели да узима ништа што јој не припада по квотама и по изборној вољи грађана”, наводи Кнежевић.

Да у ПЕС-у заиста постоје превирања било је јасно након седнице Главног одбора странке на којој две посланице нису желеле да гласају за Спајићеву предложену владу. Посланик Тихомир Драгаш је поднео оставку из личних разлога (читај: лични разлози су увек политички), а потпредседник странке и председник Црне Горе Јаков Милатовић није ни дошао на седницу одбора.

Проблеми су настали и на изборној листи коју је предводио Спајић, а на којој је била и Алтернатива. Њихова посланица Јелена Недовић одлучила да мимо своје странке подржи Спајића што је додатно замрсило политичку ситуацију.

Спајић и Милатовић као Мило и Момир

Листа Покрета Европа сад на парламентарним изборима освојила је мање гласова него њен кандидат Јаков Милатовић у првом кругу председничких избора који су одржани само неколико месеци раније.

Упркос мањој подршци гласача, Спајић је као носилац те листе имао прилику да “препише” модел договора који је његов партијски колега направио у другом кругу председничких избора – да окупи све оне који су били политички противници Демократске партије социјалиста.

Да је користио тај пример, Спајић би до сада већ имао владу и то са изузетно јаком већином, од чак 50 посланика.

Међутим, он је већ у изборној ноћи из нове власти искључио ГП УРА Дритана Абазовића. Свој маневарски простор смањио је и избацивањем коалиције “За будућност Црне Горе”. Такав потез се лоше одразио по унутар партијске односе, па је почела да се осипа и подршка у самом Покрету Европа сад.

Милатовић је са дистанце посматрао догађаје, јер је обећао да се неће мешати у кампању због тога што жели да буде председник свих грађана.

Међутим, када преговори званично наилазе на ћорсокак, Милатовић се ипак укључује директно у политичке процесе. Свестан да ће, ако Спајић прокоцка шансу коју је добио на изборима, највећу штету претрпети Покрет Европа сад који су заједно основали, разговара са њим.

Спајић и Милатовић су се до сада два пута сусрели, али није било званичних информација да ли је нешто договорено. Председник Црне Горе у последњем појављивању у јавности говорио је као да међу њима нема несугласица.

Чему служе принципи, ако чланове владе бирају амбасаде

Да политичку судбину у Црној Гори кроје западне амбасаде било је јасно још 2020. године када је Здравко Кривокапић заборавио са које листе је изгласан за премијера, па кренуо на врата западним амбасадама по подршку, савете и инструкције.

Тако је нажалост и данас, што је потврдио опет Миловић. Како каже, међународна заједница не види ЗБЦГ као партнере, због тога што “воде политику супротну начелима ЕУ, спољној политици ЕУ и по питању НАТО-а”.

“Такав је став и они су нам и отворено рекли – ако ти људи буду у влади, имаћете статус кво по питању напредовања, поглавља нећете моћи затворити, европске фондове нећете моћи да користите, из Ипарда за пољопривреду нећете моћи да повучете ниједан еуро, поготово ако буде министар из ЗБЦГ, и доћи ћете на ниво Турске која је вечити кандидат”, каже Миловић.

Да су амбасаде против ЗБЦГ потврдио је и Кнежевић којем је Спајић на преговорима рекао да немачки амбасадор у Подгорици виче на њега.

“Спајић нам је 19. августа рекао да има озбиљан притисак од немачког амбасадора, да су то веома непријатне ситуације, да господин амбасадор Фелтен виче на њега. Мандић и ја смо му рекли да идемо заједно код тог човека. Колико год да се ми не слажемо, нећемо пустити нико да виче на тебе”, рекао је Кнежевић.

Нејасно је зашто је онда Спајић тражио од потенцијалних коалиционих партнера да потпишу наводних 10 принципа на којима ће правити владу, ако ће улазак странака у њу зависити искључиво од воље амбасада.

Колико је јак утицај амбасада у Црној Гори многи су видели и по честитки Милатовића након финала Светског првенства у кошарци.

Председник Црне Горе честитао је најпре Немачкој на освојеном злату, а онда Србији на сребру, што је многе испровоцирало. Реаговао је певач Владо Георгијев, подсећајући Милатовића да су га на место председника Црне Горе изгласали Срби а не Немци.

ДПС се нуди Спајићу

Преговори о новој влади доживели су више обрта, кулминација, али и нових догађаја који прете да засене многе филмске сценарије. У једном тренутку је ухапшена и саветница из министарства које води лидер Бошњачке странке Ервин Ибрахимовић, а која је оптужена за трговину људима.

Према рачуници Покрета Европа сад (ПЕС), у новој влади би требало да буду Демократе, ЦИВИС, партије мањина, као и Социјалистичка народна партија и Уједињена Црна Гора.

Док трају закулисни преговори и јавна препирања, ситуацију прати и Демократска партија социјалиста у којој је Мило Ђукановић и даље главни политички фактор.

На Главном одбору којим је председавао Ђукановић констатовао је да ДПС не може да састави нову владу, али би радо помогли Спајићу.

“Спремни смо да безусловно подржимо сваку владу која следи кључне вредности и остварује националне интересе Црне Горе”, навели су у саопштењу.

Осим ДПС-а који се јавно нуди, појавила се информација да би Спајић потребну подршку посланика могао да пронађе и у Социјалистичкој партији.

За сада је неизвесно да ли ће и Социјалистичка народна партија подржати Спајићеву владу.

Иако је Спајић рачунао на подршку Уједињене Црне Горе, из те странке траже да се преговори врате на почетак. Исто тражи и лидер Нове српске демократије Андрија Мандић.

Да ли је могуће почети љубав испочетка и преговоре завршити до краја рока, биће јасно до 12. новембра, до када Спајић има времена да састави владу.

У међувремену, испод Вишег суда у Подгорици је откривен тунел који води до приватног стана. У депоу суда се чувају докази из бројних случајева који још нису правоснажно завршени, међу којима је и чувени случај “државног удара” из 2016. године, али и тоне заплењене дроге.

И даље је нејасно да ли су неки докази украдени, иако су поједини медији пренели да су украдени лаптопови који су припадали До Квону, краљу криптовалута чије изручење због преваре траже и Јужна Кореја и САД, а који је наводно пословао и са Спајићем.

Теодора Костић/РТ Балкан

Бонус видео