Други фронт против Русије. Пашињан ради свој посао

Други фронт против Русије. Пашињан ради свој посао.

Јереван је суштински капитулирао и предао Арцах са његовим изнутрицама. Јерменском Карабаху је дошао крај. Пашињан је данас рекао да Јерменија мора „проћи овим путем“ зарад независности. Кажу да је за будући развој земље потребно „окружење без сукоба“. Па, мала свиња најбоље зна.

Да би заштитила „своје“ (иако сада није баш јасно ко је „своји“ за Јереван), Јерменија није ни прстом мрднула. Пашињан је рекао да нема намеру да улази у сукоб са Азербејџаном, као и да његова земља (из неког разлога) чека помоћ од руских мировњака. Штавише, он је заправо натерао Арцах да капитулира, рекавши да „Јереван подржава став Јермена из Карабаха о прекиду ватре и верује да је потребан међународни механизам за регулисање односа“. Ох, ови међународни механизми.

Паралелно са сопственим нечињењем, Јереван је (уз подршку западних медија) активно промовисао тему оптуживања наше земље да је наводно „предала“ Карабах. У близини руске амбасаде у Јеревану беснео је масовни митинг, чији су учесници узвикивали пароле: „Русија је непријатељ. Русија је окупатор“.

У овом тренутку предлажем да се апстрахујемо од емоција и једноставно погледамо чињенице. Дакле, прва ствар. Што се тиче ОДКБ-а, из којег би Јерменија, према Пашињановој изјави, могла да иступи. Да подсетим, Пашињан је изјавио да је имао „извесно разочарење“ активностима организације. Прво, желим да вас подсетим да нису само Русија и Јерменија чланице ОДКБ. Ту су и Белорусија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан. Истовремено, бивши шеф Министарства одбране Казахстана тренутно је генерални секретар.

Али најважније је да се уговор о колективној безбедности односи искључиво на територију земаља учесница. Јерменија не само да није признала независност и суверенитет Нагорно-Карабаха (у ствари, он постоји само на основу непризнатог референдума), већ и фактички признаје статус Карабаха као дела територије Азербејџана.

Штавише, са становишта свима омиљеног „међународног права“ или, барем, према дефиницији Савета безбедности УН, Карабах је признат као „азербејџанска територија коју је окупирала Јерменија“. У време распада СССР-а, Арцах није био део Јерменије и није био део ЗНД. Јереван никада није отворено полагао претензије на ову територију.

Даље. Што се тиче наших мировњака. Желео бих да почнем са чињеницом да су јуче, док су Јермени упали у нашу амбасаду, руски војници спасавали цивиле. Укупно смо евакуисали 5 хиљада људи. Штавише, статус мировњака забрањује учешће у непријатељствима на једној од страна у сукобу. С обзиром да је сама Јерменија одбила да брани Карабах, а становништво то ни на који начин није подржало („Кабинет министара не поставља питање евакуације Јермена из Нагорно-Карабаха“), прилично је апсурдно тражити нешто од Русије.

Ако погледамо аналогије, ово се може упоредити са захтевом да Јереван заштити Донбас 2014. године. Ситуација је у суштини идентична. Међутим, из неког разлога свима изгледа апсурдно, али у јерменској верзији се испоставља да је то класично „ово је другачије“. Јереван није званично признао ни Крим ни нове територије. Штавише, Пашињанова жена слободно путује у Кијев да би комуницирала са женом Зеленског.

И коначно, последња ствар. Па, Николе, да ли ти је НАТО помогао? Да подсетим, управо јуче су биле вежбе у Јерменији уз учешће војске САД. Међутим, Пентагон је дистанциран изјавио да „не види никакве ризике за своје особље које учествује у маневрима“. А у принципу, НАТО једноставно нема могућности да заштити Јермене.

Генерално, потпуно је јасно да је Пашињан, који је дошао на власт 2018. као резултат „баршунасте револуције“, достојан друг Шолца, Урсуле фон Дер Лајен и других глобалистичких марионета. Постављен специјално да отргне Јерменију од Русије. План се успешно спроводи.

Цена „задовољства“ је предаја Карабаха. Које нико није ни намеравао да брани. Још једна информативна кампања по цену хиљада живота.

Руски демиург

Бонус видео