Голоб и хапшење руских шпијуна из Аргентине: Шта се крије иза строго поверљивог процеса у Љубљани

Голоб и хапшење руских шпијуна из Аргентине: Шта се крије иза строго поверљивог процеса у Љубљани.

Све у вези са овим судским процесом надлежни словеначки органи држе у строгој тајности, укључујући и идентитет оптужених, па се осим могуће политичке контаминације мало зна о току догађаја који су претходили хапшењу, као и даљој судбини брачног пара оптуженог за шпијунажу.

Бивша министарка унутрашњих послова Татјана Бобнар и бивши в. д. генерални директор полиције Боштјан Линдав сведочили су ове недеље пред посебном комисијом словеначког парламента о притисцима које је на њих, док су били на функцији, вршио актуелни премијер Роберт Голоб. У јавност је потом процурило да су на затвореном делу парламентарне истражне комисије сведочили и о утицају словеначког премијера на хапшење наводних руских шпијуна децембра прошле године.

То хапшење је било планирано за 28. новембар 2022. (понедељак), што се поклапало са проглашењем победе владајуће коалиције на законодавном референдуму одржаном претходног дана; укратко, било је планирано да се конференција за новинаре на којој би се обзнанило хапшење “руских шпијуна” одржи дан касније, у уторак.

Премијер Голоб је, међутим, према речима Бобнарове и Линдава, тражио да се хапшење одложи јер би могло да засени победу на референдумима. Па су зато наводни руски шпијуни ухапшени тек 5. децембра. Премијер Голоб је, према овој верзији догађаја, одлагање датума лично наложио директору СОВА-е Јошку Кадивнику, који је захтев пренео Дарку Муженичу, директору Националног истражног уреда (НПУ). Муженич је нови термин проследио тадашњем шефу полиције Боштјану Линдаву.

Све у вези са овим судским процесом надлежни словеначки органи иначе држе у строгој тајности, па се осим могуће политичке контаминације мало зна о току догађаја који су претходили хапшењу, као и даљој судбини брачног пара оптуженог за шпијунажу, и њихово двоје малолетне деце. Из љубљанског Окружног тужилаштва су тим поводом саопштили само да је у овом случају подигнута оптужница против две особе за кривична дела шпијунаже и фалсификовања докумената.

Пошто суд води предмет под одређеним степеном тајности у складу са законом о тајним подацима, нема других детаља о поступку, изузев да су “имена оптужених доспела у јавност грешком суда који је на својој интернет страни грешком открио о коме се ради”. Касније је суд исправио грешку и поново блокирао имена 38-годишњих супружника из Аргентине познатих под именом Лудвиг Гиш и Марија Роза Мајер Муњоз.

Подсетимо, крајем прошле године су словеначке медије преплавили наслови попут “СОВА разбила руско шпијунско гнездо у Љубљани”, чиме је постигла “невиђен успех” о коме је марта ове године писао и британски „Гардијан“. Словеначки обавештајци су тада, према штурим подацима који су испливали у јавност, открили и ухапсили двоје страних држављана оптужених за шпијунирање у корист Русије. Обома им прети до осам година затвора.

Двоје наводних руских агената са држављанством једне од јужноамеричких земаља и дозволом за стални боравак у Словенији радили су под лажним идентитетом, тврде словеначки органи, а ухапшени су у изнајмљеној канцеларији у пословној згради у Љубљани. Оно што се зна, јесте да су обоје у притвору и да су се “завили у ћутање”, што је за њихове иследнике “доказ да су професионалци”.

Њихове некадашње комшије из љубљанске општине Бежиград описивале су их пред камерема словеначких телевизија као “сасвим обичан и љубазан пар”. У Љубљани су имали два предузећа, једно се бавило рачуноводством а друго је била уметничка галерија Арт Галлерy 5’14.

Већ од почетка ове године колају спекулације да “иза кулиса теку преговори западних дипломата са Русима о њиховој размени за особу или више особа које су затворене у Русији”, што је један од разлога што је цео случај додатно завијен у вео тајне. Сада је све то, после сведочења некадашње министарке унутрашњих послова, добило сасвим нови обрт.

“Веома је забрињавајуће то што је рекла бивша министарка Татјана Бобнар“, признаје актуелна министарка спољних послова Тања Фајон. Она и словеначки премијер Роберт Голоб налазе се међу оним политичарима ЕУ који се трсе да ће помагати Украјини “колико год треба”, по угледу на немачку министарку Аналену Бербок; сам Голоб је 31. марта ове године у друштву Владимира Зеленског и хрватског премијера Андреја Пленковића обишао украјинску Бучу, где је наочиглед света у тренутку надахнућа изјавио да су Словенци заједно са Украјинцима “козачког рода”, због чега је касније жестоко критикован, чак исмеван код куће.

Светлана Васовић/РТ Балкан

Бонус видео