ПИСМО РОЂАКУ: Јакове, помагај ако Бога знаш!

ПИСМО РОЂАКУ: Јакове, помагај ако Бога знаш!

Драги рођаче, с обзиром да си позавршавао све државничке послове у овом Карадагу, како би, с тобом срећну, Црну Гору назвао новосултан  Ердоган, видим да си се, као прави домаћин, латио кувања и цијепања дрва.

Пошто си скувао све оно што ћемо сви заједно морати да кусамо, изашао си у дабовићко двориште, обуо чизме канађанке  и оштром сјекиром, купљеном у „Окову“, цијепао букове цјепанице. Гледајући видео снимке које је урадила твоја служба, увјерио сам се да ти кување и цијепање дрва феноменално иду од руке, за разлику од граматике са којом си, као ђак и студент генерације, у завади кад јавно нису разликовао четврти и седми падеж, о чему сам недавно писао у колумни (не у колумну!) „Падежи и давежи“.

Лијепо је и похвално што си кувао умјесто жене. Свака ти част. Лијепо је и похвално што си одмијенио оца и цијепао дрва. Баш домаћински. Мој наклон. Тако ради прави домаћин који је Црну Гору уредио до те мјере да више немаш потребе  да се бавиш државничким послом већ само и искључиво кувањем и цијепањем дрва. Само забрани овима из твоје службе да не објављују снимке кад одеш „поради себе“ у царску одају у коју и цар и краљ иду пјешке.

Драги рођаче, имам велику молбу.

Наиме, с обзиром да не умијем да кувам, нисам баш вичан справљању разних чорби, јер сам цијелог живота био и остао преокупиран књижевним и научним радом на ползу овог народа, а моја жена нема времена да кува јер умјесто мене адресира и шаље књиге купцима моје најновије (45 по реду) књиге „Српско благо у Бечу и Вукова продаја српских реликвија“, чији је тираж наручен још док је ово документарно дјело било у штампи, молим те, драги рођаче, да дођеш и да ми куваш, па кад скуваш, да ми исцијепаш 10 кубних метара букових цјепаница јер не могу да нађем никога, сви побјегоше из овог црногорског раја у оцвалу госпу Јевропу, препуну старачких домова и психијатријских клиника, јер људи правилно схватише поруку твоје и Спајкетове странке „Европа сад“, што ти рече Мило, срећно му било, у оном телевизијском дуелу, да сте плагирали словеначку партију „Европа здај“!

Дакле, сви из овог црногорског раја одоше у „Европу сад“ и нема ко да ми исцијепа десет кубних метара букових цјепаница. Зато те молим, рођаче помагај ако Бога знаш!

Умјесто чизама „канађанки“ даћу ти гумене чизме које су се увијек производиле у Пироту, а такве чизме је носио твој дјед који је био одани Титов војник борећи се за петокраку која симболизује проливање крви на свих пет континетата, док се у исто вријеме мој отац борио у одредима Павла Ђуришића за крст часни и слободу златну, а и он је носио  исте такве чизме, јер уосталом исти смо народ, зар не…, па је то и основни разлог што ни мој отац ни товј дјед нијесу пуцали један у другога, иако су то хтјели србогладни србождер Јосип Броз, звани Тито, и Мошо Пијаде „ђаво у виду човјека који пред свачију кућу залелека…“, како лијепо написа бард епске поезије Радован Бећировић Требјешки.

Не брини рођаче, платићу ти кување и цијепање дрва. Имам одакле да ти платим јер примам страну пензију коју сам зарадио у Бечу као професионални књижевник и научни истраживач, иако су ми Црна Гора и Србија, онако братски, украле по пет година радног стажа, укупно десет.

Дакле, драги рођаче, моја су ти врата отворена, знаш добро гдје сам, јер поред моје куће у Велети редовно си пролазио кад год си ишао у Дабовиће, али од када сам почео да се бавим твојим „знањем“ преко медија, избјегаваш да пролазиш туда него идеш около наоколо преко Орја Луке, Фрутка, Творила, Кујаве, Загорка и Богетића до Дабовића.

Петар Милатовић Острошки/Српска24.ме

Бонус видео