Фрид: Истрага ће претходити евентуалним мерама због навода о кршењу санкција српских компанија

Реакцији америчких власти на наводе да српске компаније крше санкције Русији претходиће темељна и озбиљна истрага дела администрације САД који је задужен за примену казнених мера, изјавио је данас за Глас Америке амерички дипломата у пензији Данијел Фрид.

“Србија није једина држава чије би компаније могле да избегавају примену санкција. У бројним случајевима, владе нису свесне поступака компанија у оквиру једне државе. Било је много појединаца које су владе кажњавале у земљама које подржавају Украјину и санкције Русији”, указао је бивши амерички званичник у интервјуу за Глас Америке.

Фрид, први званичник који је био на функцији координатора за примену санкција у Стејт департменту (2013-2017), указао је на, како је означио, важну непознаницу: да ли су за наводно кршење санкција Русији у Србији знале и можда га подржавале више инстанце.

“Поставља се питање и мислим да би креаторима политике у америчкој влади било од користи да се запитају делују ли те компаније самостално – или имају извесну подршку власти. Уколико је то случај – био би то веома лош знак. Међутим, тренутно то није познато и уверен сам да ће људи задужени за примену санкција у Стејт департменту и Секратаријату за финансије то озбиљно проверити”, указује Фрид.

Он је четири године (2005-2009.) обављао и функцију помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију. Тренутно је, између осталог, ангажован у Атлантском савету, невладиној организацији из Вашингтона.

Према недавном истраживању Радија Слободна Европа (РСЕ), више српских компанија извози у Русију робу и добра такозване двоструке намене.

Те компаније се налазе на мети западних санкција пошто се могу користити за руско наоружање – у сврху инвазије на Украјину.

Роба двоструке намене, на шта указује и назив, може се користити у војне и цивилне сврхе.

Извоз се, како се у истраживању наводи, обавља упркос обећању председника Александра Вучића да Србија неће служити као канал за заобилажење санкција које су Русији увеле САД и Европска унија.

Царинске евиденције из база података међународне трговине које је анализирао РСЕ показује да су српске компаније испоручиле најмање 71,1 милион долара санкционисане робе двоструке намене у Русију откако је руски председник Владимир Путин покренуо инвазију на Украјину, фебруара 2022.

Иначе, једна српска компанија са седиштем у Београду нашла се раније међу ентитетима и појединцима из света, којима су Сједињене Државе увеле санкције због подршке руској агресији на Украјину, пише РСЕ, а реч је о фирми МЦИ Традинг ДОО – санкционисаној јула 2023. због помоћи једној руској фирми у набавци високотехнолошке опреме од произвођача из Азије, Европе и са Блиског истока.

Бета