Како су стране банке у Србији оствариле рекордан профит

Како су стране банке у Србији оствариле рекордан профит

Док једном не смркне, другом не сване, народна је пословица која најбоље описује финансијске резултате банака у овој години. Док су клијенти стрепели од раста еурибора, банкарима је раст камата пунио џепове. За првих девет месеци ове године, банке које послују у Србији су оствариле профит већи него целе прошле године.

Према кварталним финансијским извештајима банака за девет месеци ове године 20 банака које послују у Србији зарадило је 865 милиона евра.

Њихов најважнији извор прихода ове године су камате, које су на нивоу целог сектора од јануара до краја септембра износиле више од 1,4 милијарди евра. Значајан и увек сигуран приход су им свакако и накнаде и провизије, које су билe 488 милиона евра.

Пет највећих банака је зарадило 72 одсто укупног профита банкарског сектора. Највећи профит за девет месеци ове године остварила је аустријска Рајфајзен банка – 143,3 милиона евра. На другом и трећем месту су италијанске банке Интеза са 131,3 милиона и Уникредит са 122 милиона евра. Профит мађарске ОТП банке био је 118,25 милиона евра, а словеначке НЛБ Комерцијалне банке 107,3 милиона евра.

Међу пет банака које су оствариле најбољи пословни резултат је и комбиновани профит домаће АИК и Еуробанк Директне од 95,3 милиона евра, које су у процедури припајања.

“Ова година је добра за банкаре, мада тешко да је њима некад и било лоше. Главни фактор је то што флексибилност тржишта иде у њихову корист. То је слична прича као са ценама деривата, јер их на пумпама спусте тек два или три месеца после глобалног пада, а када скоче, сутрадан урачунају нове цене. Банкари су врло јефтино куповали депозите и остваривали врло повољну цену набавке њиховог материјала, односно новца, а скупо су то продавали због скока еурибора и целе те приче са растом камата”, објашњава финансијски саветник Душан Узелац, уредник портала “Каматица”.

Он напомиње да су банке од почетка године искористиле прилику да залихе новца који су раније јефтиније набавиле, сада скупље продају и да је то главни фактор њиховог успеха.

“Лако је бити банка у Србији, зато их је и било више од 30. Овде све да има и 300 банака менталитет српског народа је и даље закључан по питању новца. Важан је став купца и однос према новцу, а не број банака. Најбитнији савет је када вам нешто не одговара да промените банку. Овај талас поскупљења је и дошао зато што су они схватили да се нико не буни. Ми смо стварно народ који се не буни за новац, јер он овде има потпуно другу димензију у односу на остатак света. Просто га доживљавамо као успутан и лако је бити банка када је народ такав”, сматра Узелац.

Мање банака, већа зарада

Број банака у Србији се из године у годину смањује, па је, према последњим подацима Народне банке Србије, у трећем тромесечју ове године пословало 20 банака, док је пре осам година број банака био већи за 10. Од садашњих 20 банака, 16 је страних, а четири домаће и то две државне (Банка Поштанска штедионица и Српска банка) и две приватне (АИК и Алта банка).

У Србији су 2015. године, када је у земљи пословало 30 банака, биле 23 стране банке, док је од преосталих седам државних било шест, а једна је била приватна домаћа банка.

Паралелно са смањењем броја банака растао је износ банкарске активе, који је 2016. године био 3.048 милијарди динара, а у трећем овогодишњем кварталу 5.572 милијарди динара.

Душан Узелац напомиње да је српско тржиште “шарено” и да имамо и стране банке са власницима и са акционарима којима управљају фондови, али да имамо и домаће државне банке, али и банке са приватним власницима.

“Свакако, ипак, значи да имамо наше домаће банке, јер ће оне пре подржати неке ствари, него странац. Стране банке гледају само и искључиво зараду. Све што раде је подстакнуто од стране профита”, указује Душан Узелац.

Банкарима је, иначе, планове помутила одлука Народне банке Србије, да од октобра ограничи камате на стамбене кредите до 200.000 евра.

Банке су тржишни играчи, па се може очекивати да на другим местима надокнаде ово “закидање” њиховог профита, као што су радиле и раније, подизањем провизија и накнада.

Због раста еурибора, на који НБС не може да утиче, међутим, камате на остале кредите, мимо стамбених, и даље расту. Просечна каматна стопа на динарске кредите привреди благо је повећана, са 8,5 на 8,6% другом тромесечју.

“Наставак заоштравања монетарне политике Европске централне банке резултирао је даљим растом каматних стопа на тржишту новца у зони евра, а тиме и растом каматних стопа на кредите у евро знаку на домаћем тржишту, које су у трећем тромесечју у просеку износиле 6,9% за привреду и 7,3% за становништво, наспрам 6,6% и 7,2%, колико су биле у другом тромесечју”, наводе из НБС.

То значи да за банкаре нема зиме – и у наредном периоду могу задовољно да трљају руке и да књиже профит.

РТ