СТАТИСТИКА О ПРИМАЊУ СОЦИЈАЛНЕ ПОМОЋИ ЈЕЗИВА : Ево колико грађанина добија помоћ!

СТАТИСТИКА О ПРИМАЊУ СОЦИЈАЛНЕ ПОМОЋИ ЈЕЗИВА : Ево колико грађанина добија помоћ!

Све је већи број становника и породица у Србији који имају потребу за системом социјалне заштите, а само предходне године, према извештају Републичког завода за социјалну заштиту евидентирано је 707.188 корисника центара за социјални рад који користе неку од услуга или права из социјалне заштите.

Ако се узме у обзир да у нашој земљи, према Попису становништва из 2022. живи 6.647.003 грађана произилази да скоро сваки девети становник прима неку врсту социјалне помоћи.

Директорка Коморе социјалне заштите Сандра Перић, коментаришући ове податке, каже да је евидентиран број корисника прошле године уједначен у односу на 2021. годину, али да је повећање у односу период од пре десет година за осам одсто. Напомиње да је од 2013. до 2018. године број корисника растао, да би се 2018. године постепено смањивао и последњих година је уједначен.

“Највећи број корисника има потребу за материјалном подршком – новчана социјална помоћ и једнократне новчане помоћи, као и додатак за помоћ и негу другог лица. Осим тога, повећана је и потреба за обезбеђивањем заштите деце, велики је број пријављених случајева породичног насиља, велики број старијих лица о којима нема ко да брине, велики број лица са интелектуалним и менталним тешкоћама без одговарајуће породичне подршке и сл” – наводи извор

Перић објашњава ко су најчешћи корисници социјалне помоћи међу децом, а ко међу одраслима.

“Када је реч о деци корисницима, поред оних који долазе из породица које су материјално угрожене, највећи број деце корисника центара за социјални рад су деца чији се родитељи споре око вршења родитељског права, нешто мање је оних са проблемом у понашању и сукобу са законом, деца са сметњама у развоју и инвалидитетом и деца жртве насиља и занемаривања. Док код одраслих и старијих корисника, поред материјалне угрожности, велики број корисника који имају потребу за подршком због инвалидитета, због тога што су жртве насиља, занемаривања или у ризику од занемаривања, они који имају потребу за обезбеђивањем смештаја или старатељском заштитом” – наглашава директорка Коморе социјалне заштите.

Она додаје да су проблеми грађана бројни, те се неретко дешава да рецимо једна породица поред тога што је материјално депривирана, има и нерешено стамбено питање, члана породице који има одређених здравствених проблема и неке друге проблеме.

Тренутно у Србији у 170 центара за социјални рад је запослено око 1.700 стручних лица који су задужени за поменуте проблеме грађана. Да је њихов број недовољан указују и из Синдиката запослених у социјалној заштити који су за сутра најавили протест, а 15. децембра и штрајк упозорења.

Центри за социјални рад основани пре пола века

“Не смемо да заборавимо да су наши центри за социјални рад основани пре 50-60 година и да се од тада до данас све променило – приступ људским правима, концепти који су фокус стављају особу, све већа потреба за партиципацијом грађана, развој различитих система подршке, мултисекторски приступ, методи рада и подршке корисницима. Са друге стране, и поред напора да се центри за социјални рад реформишу и изађу у сусрет потребама грађана у савременом свету, чини се да је овако растућа потреба за услугама и правима из области социјалне заштите „претекла систем“ и да бисмо морали да уложимо знатне напоре у наредним годинама како бисмо овај систем прилагодили потребама грађана, а стручним радницима обезбедили да несметано, одговорно и професионално могу да обављајлу своје послове” – закључила је Сандра Перић.

Глас Јавности

Бонус видео