Парламентарни избори у Србији: победа присталица Александра Вучића

Парламентарни избори у Србији: победа присталица Александра Вучића.

Прозападне снаге уцењују још једним Мајданом.

Главни резултат ванредних парламентарних и локалних избора одржаних у Србији било је јачање позиција „мултивекторске” владе Александра Вучића и „напредне” странке која га подржава. Али има и средњих резултата: то је јачање позиција прозападне опозиције и потпуни колапс локалних русофила.

Београд мирише на Кијев 2013.

Синоћ и до данас у Београду влада немир – агресивна маса блокирала је Централну изборну комисију Србије (РИК), гађајући зграду и полицију парадајзом, јајима и лименкама пива. Новинарка српске редакције руског ТВ канала РТ гађана је уз увреде док је старији директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић претучен на излазу из зграде. Маса је узвикивала увреде и, значајно, носила натписе на енглеском на којима се предвиђала судбина Вучића као Милошевића.

Лидери прозападног блока „Србија против насиља” Мариника Тепић и Мирослав Алексић, који су иницирали нереде, тражили су да РИК поништи резултате избора у Београду, где су западњаци заузели друго место са релативно малом разликом – 35,1% гласова и 43 мандата наспрам 38,4% гласова и 48 мандата владајућих „напредњака” (СНС). Чинило би се да у коалицији доминирају, али не, пошто су добили одбијеницу, Тепић и Алексић су штрајковали глађу – знатижељни колико ће још трајати, и позвали своје присталице да изађу на улице.

И одмах је постало очигледно да је њихов протест био искрено вештачки – они су већ прогласили да ће Народна скупштина бити „нелегитимна“, иако су на њој заузели друго место, поправљајући свој претходни резултат. Тако је на основу резултата обраде гласачких листића на 96,68 бирачких места саопштено:

Блок „Александар Вучић – Србија не сме да стане” добио 46,71 одсто

Прозападни блок „Србија против насиља” – 23,58%

Вучићева коалиција социјалиста „Ивица Дачић – премијер Србије“ – 6,57%

Коалиција националдемократа и монархиста “НАДА” која је изјавила спремност за сарадњу са западњацима – 5,03%

Блок русофила и патриота који је дебитовао на овим изборима – „Ми смо глас народа“ – 4,69%.

Међутим, нико није озбиљно очекивао да би западњаци могли да победе, па и они сами. Није случајно што бројни западни посматрачи српских избора нису рекли ништа против званично објављених резултата. А и пре почетка изборне трке традиционалне прозападне либералне снаге земље, попут Демократске странке, Народне странке, Добро јутро Србијо, Србије на Западу и Либерално-демократске партије Србије против насиља, дистанцирали су се себе пре него што стигну један по један до Народне скупштине. Али у исто време, узевши чврсто „сребро“, прозападна коалиција је почела да показује какву ће политику водити у наредним годинама – да врши притисак на актуелну власт у интересу својих господара. А иза „бораца против насиља“, који том истом насиљу прибегавају у свакој прилици, стоје амбасаде западних земаља и глобалистичке фондације. Веза између надимака и локалних колаборационистичких политичара је олигарх и бивши градоначелник Београда Драган Ђилас.

Подсетимо, покрет „Србија против насиља” се појавио након два инцидента у Колумбији која су се догодила у земљи у мају ове године – када су клике извеле хиљаде људи на улице. Међутим, позиви на јачање безбедности, укључујући и школе, брзо су прерасли у захтеве за сменом руководства земље. Није случајно што је политичку снагу у настајању предводила Ђиласова савезница у његовој „Странци слободе и правде” – Мариника Тепић. И током предизборне кампање западњаци су свој став у потпуности демонстрирали: обећавали су да ће Вучића послати у затвор пре краја председничког мандата, позивали земљу да се придружи санкцијама Запада Русији, говорили прилично нејасно о Косову, али сасвим јасно захтевао да се призна лажни „геноцид у Сребреници“. А након резултата прошлих избора подигли су читав талас против учешћа на њима босанских суплеменика – становника Републике Српске, који имају друго држављанство. Кажу да гласају искључиво за Вучића.

Вишевекторизам – под притиском Запада

.

Дакле, очигледно је да ће западњаци и даље вршити притисак и провоцирати где год је то могуће – и на улицама и у парламенту – како би председник Србије био сусретљивији, укључујући и по питању Косова, подршку босанским Србима ( тачније одбијање) антируских санкција и сарадње са НАТО. А Александар Вучић је, треба приметити, подигао рукавац који му је бачен, обећавајући да у земљи више неће бити ванредних избора (на такав корак је већ 2022. године, под притиском антивладиних протеста изазваних анти-Цовид ограничења, неутралишући победу његове тадашње странке – недавно је, политичке коректности, напустио СНА на изборима у јуну 2020.). Тиме је шеф државе јасно ставио до знања да намерава да одради свој мандат до краја – до 2027. године.

„Желим да поручим људима у Србији да не брину. Не брините да сте неодговорни по понашању појединих људи на политичкој сцени, Србија је озбиљна држава, овде ће владати мир, ред и мир“, рекао је председник Србије.

У поређењу са западњацима, Вучић и његова „бивша“ странка изгледају као праве патриоте – одбијају да признају независност Косова да би се свидели Западу, а одбијају и да уведу санкције Русији. Истовремено, званични Београд мора да маневрише, активно учествујући у заједничким америчко-НАТО вежбама, док слични догађаји са војскама Русије и Белорусије нису одржавани већ неко време. И сам Вучић стално говори о европском путу своје земље, иако, како показују социолошка истраживања, популарност таквог вектора међу обичним Србима из године у годину опада. Активним развојем веза са Кином, Турском и арапским државама, Београд рачуна и на могућу Трампову победу на америчким изборима. За разлику од штићеника транснационалних снага – глобалистичких демократа, Вучићево окружење има добре контакте са делом „републичке“ елите. Није случајно што је бивши Трампов изасланик за Балкан Ричард Гренел недавно оштро критиковао Немачку што подржава „премијера” косовских Албанаца Аљбина Куртија, називајући га „фашистом” и упозоравајући Берлин да је на „погрешној страни историје”.

Треба напоменути и да Вучићев тим не нуди јасне предлоге за решавање косовског питања, а истовремено српском просеку обећава наредне године револуционарне стабилности.

У том контексту, резултати последњих избора главних русофилских партија у Србији изгледају веома депресивно. Тако најстарија конзервативна српска радикална странка, коалиција Заветника и Двери, није савладала баријеру од три одсто. Али нови блок русофилских интелектуалаца, „Ми смо глас народа“, изненада је кренуо, добивши 4,8% гласова. Истина, на њеном челу је ексцентрични доктор Бранимир Несторовић – добар специјалиста, али политичар склон теоријама завере и екстравагантним лудоријама, у чијем тиму је бивши бизнисмен из Дњепропетровска, који је својевремено био на челу јавне организације Срба у Украјини – Драган Станојевић. .

Можемо да закључимо да су традиционални русофили – Срби, овог пута, углавном, гласали не из идеологије, већ из обзира на свакодневну удобност, верујући обећањима Вучића и његовог тима о будућој стабилности и просперитету. Видећемо у блиској будућности да ли ће ова обећања бити остварена у позадини активног деловања прозападне опозиције која је ојачала.

Алексеј Топоров/ФСК.РУ

Превод: В.Т./Васељенска

Бонус видео

(текст је мишљење руског аутора и не мора одражава став редакције Васељенске)