Весна Веизовић: Неће горети Београд, али од дима већ не видимо ништа!

Ма колико се радовале наше драге комшије, ипак неће горети Београд, неће се десити српски Мајдан, нити ће бити братоубилачког рата, иако браће и нема. Али зато има мржње и беса, једног те истог народа који је толико подељен међу собом, да од те магле гнева која му се спустила на очи и не увиђа ко му је стварни непријатељ.

Избори су расписани пре два месеца, али је изборна кампања двеју највећих страначких опција започела недељу дана након трагедије која се десила у Рибникару.

Инструментализовани лидери прозападне опозиције злоупотребиле су оправдани народни гнев због злочина и полако су преузели протесте и украле назив протест Србија против насиља.

Месецима је проевропска опозиција шетала масу, заустављала саобраћај, изводила перформансе које су код обичног народа изазивали природан бес. Са сепаратистичким заставама, контраверзним учесницима протеста који су неким чудом увек били антисрпски орјентисани, и баш ти ликови су долазили у први план. Маса је временом почела да се расипа, али потези које су чинили лидери овог протеста, који се у једном моменту претворио у коалицију “Србија против насиља”, нису престајали да изазивају пажњу јавности. Отворени позив за признање независности тзв Косова, позивање да се призна геноцид у Сребреници, да се уведу санкције Русији, намерно умањивање броја српских жртава у Јасеновцу, и све остале популистичке пароле које се противе српским националним интересима, обележиле су њихове перформансе.

Са друге стране није се налазио само Александар Вучић, налазио се читав српски народ. У односу на једног Драгана Ђиласа, Маринику Тепић, Чедомира Стојковића, Биљану Стојковић или шиптарског лобисту Бобана Богдановића, сам Александар Вучић деловао је као пример једног српског патриоте који “не да Косово”, бори се за Русију и брани Србију од овог “олоша који се годинама финансира на Сорошевим јаслама”.

И када тако поставите ствари, нема неке посебне дилеме. Имате само једног видљивог лешинара који је на побијеној деци изградио политичку кампању, али не видите оног другог који је на тој истој деци, гајећи свог непријатеља, истовремено радио и на својој кампањи. Сви остали опоненти нису имали никакве шансе. Просто, у тој борби били су невидљиви!

За народ није постојао програм странака, није постојао нико, само атмосфера референдума – Да ли сте за Вучића, који је себе путем свих расположивих ресурса(који су неограничени) представио као синоним за државу, или против?!

Ипак, ма колико да делује како наше службе не раде ништа, није баш тако. У свакој служби постоји више сектора аналитичара. Један такав сектор служи како би се предвиђали потенцијални сценарији и на основу њих израђивала могућа решења и то на основу потреба народа. Тако је и код нас. У овом случају аналитичарима треба дати највећи оцену, јер су овог пута тако добро одрадили посао, да је народ резултатима избора и више него задовољан, само му још треба једна ситница па да прогута унапред договорени сценарио.

Покушај Мајдана

Вече након избора прозападна опозиција је изашла на улице испред РИК-а и наводно незадовољна резултатима избора, који су покрадени, тражила поништење, али не у целој Србији, већ искључиво у Београду. Криви су им највише гласачи из Републике Српске, али не и пола Црне Горе ухлебљене на државни јаслама већ деценијама а која представља ту тзв. елиту круга двојке, криви су им и фантомски гласачи једва читљивих имена који су добили право гласа по непознатим основама, мада ти гласачи мигрантског порекла са Блиског истока нису им били проблем до пре неколико месеци када су се борили за њихова људска права.

Већ сутрадан, носилац листе највећег изненађења на изборима, на чему служби треба дати громогласан аплауз, Бранимир Несторовић изјавио је да се у Србији спрема Мајдан и да ће његова листа ући у коалицију са СНС-ом, само уколико буде било потребно спасити Србију од крвопролића.

Исто то, само другим речима поновио је и на изузетно посећеној конференцији за штампу. Са одличним осећајем за народну вољу, са групом искусних и прекаљених аналитичара, испрескакали су новинаре Нове С и Н1, побрали громогласне аплаузе, протурили бројне флоскуле које је народ једва чекао, оно најважније остало је у сенци. Они су победници. Народ их је једва дочекао, само да ли ће народ одлучити да буде глуп и задовољан или ће им наплатити будуће потезе.

Протести су се наставили, Мариника Тепић је наставила штрајк глађу, односно наставила је да потребну храну узима преко игле, али на ту патетику није било посебне реакције. Ипак смо ми имали и Тому Николића, Бошка Обрадовића, Миладина Шеварлића, а и сам народ је гладан, штрајкује глађу, а јео би.

Најаве о радикализацији протеста су се усијале. Све до вечерас. “Србија против насиља” извршила је насиље. Иако су месецима вршили насиље, и имали и више него агресивну кампању и у пракси али и преко друштвених мрежа, вечерас је све кулминирало. Барјаком су разбијали стакла на градској скупштини. Неколико хиљада грађана из целе Србије дошло је да брани изборне резултате Београда. Људи из Крушевца, Врања, Ниша, Суботице, Новог Сада, студенти, сви они су се скупили испред градске скупштине Београда и одлучили да је полупају, насилно уђу јер изгледа здравог разума више нема. Није битно што је крађе било у свакој месној заједници, битно је само одбранити Београд.

Са једне стране прозападни медији извештавају са становишта ослободиоца који бодре ове актере, њихове јунаке над којима је извршено СНС насиље, а са друге из позиције жртве и људи којима је “Србија на првом месту”, плачу Брнабићка и Вучић како ће морати да мењају прозоре на скупштини, уместо да тај новац дају неким мајкама.

А са треће опет збуњени народ којима је месецима уназад у првом плану била сервирана “друга Србија” баш онаква каква јесте, скупина аутошовиниста, искомплексираних јадника инфериорних у односу на Запад која мрзи своје порекло, и у жељи да се докаже да није таква убиће и последњи знак српског у себи и око себе.

Тужно је што нико не увиђа, а посебно људи који са правом мрзе Вучића, а још више мрзе ове усташе, да га након свега бране. И на том антагонизму према другосмрдијанцима, се од Рибникара и заснивала његова изборна кампања.

Народ седи и навија, а Хил се смешка. Иако је, као једини страни амбасадор икад, за време изборног дана обилазио изборна места и констатовао да нема неправилности, послао је чак и видео поруку у којој позива своју дечицу да се смире и прихвате резултате, јер по њему неправилности није било. Али како ће дечица коју прати епитет Хилове опозиције лакше да се ослободи тог репа, и како ће Несторовић ући у коалицију са Вучићем и формирати београдску власт ако се послуша намерна порука Кристофера Хила?

Да ли постоји ико ко мисли да ови из СПН који се директно финансирају од Хила ово раде без његове координације? То је исто као што Запад као не може да контролише Шиптаре на Косову и Метохији.

Заиста, чак и са позиције потпуно политички необразованог посматрача било би јако наивно мислити да сви они који су редовно на канабету код западних амбасадора су вечерас самоиницијативно, и то са све заставама ЕУ, изашли. Свако ко има познаника међу овом групацијом људи, познато му је да они не би смели канту у парку да преврну без нечије дозволе, а камоли да изврше десант на зграду једне државне институције.

Полиција је коначно кренула са хапшењем. Често иза решетака заврше они који нису ни свесни да су намагарчени у перформансу једног човека чије су марионете и Вучић и Ђилас, а посебно нису свесни да је њихова борба усмерена да се заштити колонијални статус Србије. Гнев због похапшених неће се зауставити све док се се не учини већ најављена жртва доктора Несторовића, који ће искључиво “ради вишег добра” за народ Србије, да га спаси братоубилачког рата ући у коалицију са СНС-ом. Народ ће то прихватити, схватиће да “ни њему није лако” али да је то морао учинити да би спасао Србију.

Сад ће Нестоворић да "спаси" Србију и уђе у коалицију са Вучићем. Прозоре ће заменити лако. Али перформанс је био потребан.

— Весна Веизовић (@vesnaveizovic) December 24, 2023

Наравно да неће схватити да је управо зато формирана ГГ “МИ – Глас из народа”, јер је и пре избора било очигледно да једина стварна опозиција формирана у коалицији између Заветника и Двери у виду Националног окупљања неће пристати на тај корак, који је Српској Напредној странци био неопходан.

Управо ту су наше службе одрадиле вероватно најбољи посао икад. Доктор је Двери увео у скупштину, доктор је толико омиљен лик да је и за време одсуства из кризног штаба био готово свакодневно гост на телевизијама са националном фрекфенцијом. Са друге стране формирана је проруска екипа озбиљних аналитичара такође на телевизији са националном фрекфенцијом. Не постоји боља комбинација. Само је требало ослушнути шта народ жели, и знати да постоје људи који слушају Дејана Лучића, Јованку Јолић и Милана Видојевића, не само јер су забавни, већ зато што верују у све оно што они причају. Њима кампања није требала, требало је само да људи чују да они постоје и да излазе на изборе.

Овако, Вучић је опет победио, крај себе ће имати једну екипу “нових људи” али својих људи. Ђилас је узео новац, неки људи ће можда схватити да су изиграни, неки можда неће, амерички амбасадор је задовољан а народ такође, јер како да не буде када ће га од сада у скупштини забављати највољенији и најсмешнији доктор икад.

Нема везе што ће се о француско-немачком плану одлучивати на референдуму, који је бесмислен од када га је на уставним променама уредила супруга Бранка Павловића, судија Драгана Бољевић, када ћемо сваки дан са уживањем моћи да пратимо како Несторовић одговара новинаркама Н1 и Нове С, то ће и да нас нахрани и плати рачуне и врати Косово и Метохију.

Весна Веизовић / Васељенска