Преминуо академик Србољуб Живановић

Академик Србољуб Живановић, један од наших најистакнутијих истраживача геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима за време Другог светског рата на простору НДХ, преминуо је у понедељак у Лондону, после краће болести.

Рођен је 1933. године у породици жељезничког чиновника у Сарајеву. Вихор Другог свјетског рата је породицу Живановић као избјеглице пронио кроз чак осам градова бивше Југославије, коначно их зауставивши у Београду.

Ниже разреде гимназије и Малу матуру положио је 1948. године у Првој мушкој гимназији у Београду, а више разреде гимназије у Првој мјешовитој гимназији у Земуну. Дипломирао је на Медицинском факултету београдског универзитета 1959. године као један од најбољих студената. 1964. године постао је један од најмлађих доктора наука у бившој Југославији.

Своју професионалну каријеру посветио је анатомији, палеопатологији и биоантропологији.

Његова открића из области анатомије уврштена се у чувену Грејову Анатомију 1973.године. Изабран је за редовног члана Краљевског Антрополошког Друштва Велике Британије (Royal Anthropological Society of Great Britain), као и за члана Краљевског Медицинског Друштва (Royal Society of Medicine).

Био је члан многобројних међународних стручних удружења, као и члан Међународне Словенске Академије наука,културе, образовања и уметности, те Академије наука Републике Српске.

Највећи дио свог радног вијека провео је као редовни професор на једном од најстаријих медицинских факултета на свијету, Свети Бартоломеј на Универзитету у Лондону (Barts and the London School of Medicine and Dentistry, University of London).

Био је гостујући професор на неколико универзитета у свијету, укуључујући Универзитет у Оксфорду, као и универзитете у Србији, БиХ, Уганди, Зимбабвеу и Папуи Новој Гвинеји.

Aутор је преко 30 књига од којих је књига Болести древних људи постала приручник из области биоантропологије широм свијета.

Објавио је преко 150 научних радова у стручним и академским часописима, укључујући и чувени журнал Nature са радом о Ђердапским скелетним серијама.

За свој рад одликован је многим домаћим и међународним наградама.

Блаженопочивши Патријарх српски Герман, одликовао га је Орденом Св. Саве за антрополошка испитивања у Манастиру Копорин (мошти Св. Деспота Стефана Лазаревића).

За животно дјело у унапређивању науке у пољу медицине одликован је престижном Маркизовом наградом Ко је Ко у свету 2020.године.

У српској јавности остаће упамћен као члан форензичког тима који је 1964. године вршио ископавања масовних гробница у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора смрти.

Остаje упамћен по свом неуморном залагању за утврђивање чињеница везаних за геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима за вријеме Другог свјетског рата на простору Независне Државе Хрватске.

Награду Растко Петровић добио је за књигу Јасеновац, а нoсилац је и меморијалних плакета и награда удружења преживјеле дјеце логораша Јасеновца из Србије и Републике Српске.

Суоснивач је Фондације за сећање на Јасеновац и Холокауст са сједиштем у Лондону, као и Предсједник Комисије за истраживање истине о Јасеновцу, чију је Декларацију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ усвојила Народна Скупштина Р. Српске 2015.године.

Сахрана ће се обавити на православном гробљу у Лондону, а комеморације ће се одржати у Бањалуци, Београду и Лондону.