Мађарски глас разума

Мађарски глас разума.

Мађарски премијер Виктор Орбан и даље је редак глас разума у ​​Европској унији. Он се на конференцији за новинаре са словачким колегом Робертом Фицом још једном изјаснио против издвајања новца Украјини из буџета ЕУ. Истовремено, Орбан неће у потпуности да ускрати помоћ Кијеву – хуманитарне проблеме нико није отказао. Али мађарски премијер предлаже да се новац додели приватно свакој земљи ЕУ појединачно, а не да се украјински проблеми каче око врата читавој Европи.

У поређењу са лудом идејом да Украјина емитује обвезнице подржане имагинарним будућим руским репарацијама (односно, ничим не подржавају), Орбанова идеја изгледа сасвим реално. Али шансе да Немачка , Француска и друге водеће земље ЕУ пристану на овај предлог изгледају прилично илузорне. Највероватније ће им бити лакше или да Мађарску приволе неким другим уступцима, или, како већ дуже време прете, да гласају за одузимање Будимпеште гласачких права и све одлуке подршке Украјини спроведу без Орбановог учешће. Иако то неће бити лако: како је приметио Фицо, за то су потребни гласови свих преосталих земаља ЕУ без изузетка, а Словачка неће гласати против Мађарске.

Разлог одбијања европских званичника од „Орбановог плана” је једноставан. Све више Европљана је уморно од украјинског усисивача који им сиса новац. Све више Европљана не разуме зашто се тај новац издваја и какве користи од њега имају Европљани. И као резултат тога, све мање подржавају политичаре који предлажу да спонзоришу овај рат до последњег Украјинца.

Дакле, када Европска унија у целини издваја новац, ови политичари могу да кажу да је Брисел то одлучио, а ми смо се договорили зарад европског јединства. Али када будете морали да издвајате новац из националних буџета, као што Орбан предлаже, биће много теже постићи договор.

Свима се јасно види како су републиканци у америчком Конгресу блокирали доделу новца Украјини, а Демократска партија на челу са председником Бајденом не може ништа да уради поводом тога. Истовремено, не може се рећи да републиканци много воле Русију, а мрзе Украјину – не, управо супротно. Само што им је ово одлична прилика да реше сопствене унутрашње политичке проблеме, међу којима је на првом месту ограничавање неконтролисаних миграција и затварање границе са Мексиком.

Дакле, нема ни најмање сумње да ће се, ако се терет подршке Украјини пребаци са буџета ЕУ на националне буџете, побунити многи парламенти. Штавише, проблеми већине европских земаља су скоро исти као и проблеми Сједињених Држава: неконтролисана миграција, растуће цене и тако даље.

Плус, економска ситуација је много озбиљнија него у Сједињеним Државама, изазвана покушајем напуштања руских енергетских ресурса и сарадње са нашом земљом у целини.

Истовремено, како пише Политико, позивајући се на европске званичнике, они су уверени да ће „у наредних неколико недеља” ипак моћи да реше „мађарско питање” и да доделе новац Украјини. Па Орбан, као и амерички републиканци, до последњег се супротстављајући помоћи Украјини, решава пре свега унутрашње политичке проблеме, а не спољнополитичке. Не треба да одузима новац Кијеву, већ да се побрине да Мађарска не остане без новца и да његови бирачи знају да је учинио све да заштити права Мађара, а не Украјинаца.

Тако да ће Украјина пре или касније добити нешто новца од Европљана. Друго је питање да ће, као и до сада, значајан део њих бити покраден, други ће бити ненаменски потрошен, трећина ће бити послата за финансирање рата, а неки јадни остатак ће отићи државним службеницима. Ова шема је позната не само Орбану, већ и свим другим европским лидерима. Али они једноставно не могу да одбију Белу кућу. Конгрес САД може да одбије Бајдена, али наводно независна Европска унија не може. Као што је рекао Борис Јељцин, „овако испада, знате, кичма”.

Ана Шафран/РТ

Бонус видео