НДХ је била гробница најмање 54.009 српских дечака и девојчица

НДХ је била гробница најмање 54.009 српских дечака и девојчица.

Злочинима из Другог свјетског рата треба приступити научно и аналитички и не смије се дозволити било каква ревизија да се историја не би поновила у свом најрадикалнијем облику, поручено је на међународној научној конференцији у Београду под називом “Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије”.

Сценариста и књижевник Наташа Дракулић изјавила је да не пропушта ниједну прилику да говори о злочинима који су се десили, посебно оним у Јасеновцу, те захвалила организаторима конференције и Јелени Бухач, која је била њена инспирација за лик дјевојчице Даре из Јасеновца.

Она је рекла да се и сада јежи због сваке сцене која је снимљена за тај филм, који је, како је рекла њен живот промијенио набоље.

Дракулићева је испричала да је идеја за филм постојала јако дуго, да је она Личанка која је одрастала у вријеме када је постојала Република Српска Крајина, да је са “Олујом” дошла у Србију, те да је њена бака била заробљена у Јадовну а један број чланова породице страдао у Јасеновцу.

“Ја сам те приче поприлично добро знала не мислећи да ћу икада у животу, без обзира на све, имати снаге да се на неки начин суочим са тим”, рекла је она.

Дракулићева је навела да је, захваљујући одређеним околностима и људима научила да селектује и чита архиву и да је посебно драгоцјене информације, које је касније користила за сценарио, добила из књига које су штампане шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека, изразивши жаљење што та литература није доступнија свима.

Један од аутора Карте стратишта српске уморене дјеце у Независној Држави Хрватској /НДХ/ Божо Грбић изјавио је да је НДХ била гробница најмање 54.009 српских дјечака и дјевојчица.

Он је навео да је приликом израде карте, на којој је радио Милан Шормаз из Завода за статистику Србије, требало ријешити проблем локације стратишта, односно да је сваком стратишту додијељена општина у коме се оно налази.

“Приликом овог одређивања срео сам се са многим другим називима стратишта. Кориштен је метод да су жртве највероватније убијене на стратишту најближем мјесту боравка жртве. Овом методом добијена су 3.358 стратишта”, рекао је он и нагласио да су пописана само она стратишта у којима је убијено више од десетеро дјеце.

Грбић је рекао да је као дијете регистрована свака српска жртва која има 14 и мање година.

“Такође, овом контингенту су прикључене све оне српске жртве које су убијене на стратиштима НДХ. На овај начин је добијен списак од 54.009 жртава, од којих је направљена база”, рекао је он.

Професор Анатолиј Миловановић, који се посебно бавио страдањем Срба Дрвара у Другом свјетском рату, рекао је да кључан проблем представља скривање масовних злочина због ширења комунизма као политичке идеологије на етничке српске просторе Босанске Крајине.

“Страдање Срба Дрвара као масовни злочин је сакривано. Уколико се ови и остали злочини над Србима не објаве у стручној и научној литератури утолико је могућност њиховог безбједносног рецидива већа”, упозорио је Миловановић.

На конференцији, коју је поводом обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве Холокауста по једанаести пут организовао Факултет за пословне студије и право и Факултет за информационе технологије и инжењерство, Универзитета “Унион” представљено је око 40 научних радова, који ће накнадно бити публиковани.

Конференција је одржана на београдском Универзитету “Унион”.

Глас Српске/Срна

Бонус видео