Немачка посланица: Приштина покушава да протера оно мало Срба који су остали на КиМ

Она је у интервјуу за подгоричку ТВ Адриа рекла да је прошле године боравила на Космету и разговарала са тамошњим Србима.

“Ситуација за мањине као што су Срби и Роми на Косову значајно се погоршала последњих година. Безбедносна ситуација за локално становништво је нестабилна од 1999. године, а влада у Приштини покушава да протера оно мало Срба који су остали на Косову свакодневним нападима и стварањем атмосфере насиља”, рекла је Настићева.

Подсетила је да Приштина још није применила Бриселски споразум из 2013. и још увек не постоји Заједница српских општина.

“Док се ове године, тачно 25 година након рата НАТО-а против Савезне Републике Југославије, којом је прекршено међународно право, из Брисела и Берлина позивају ‘обе стране’ на деескалацију, државе НАТО-а наоружавају војску Косова, што још једном значајно повећава тензије и повећаће ризик од ескалације”, рекла је Настићева.

Она сматра да су поступци Приштине изузетно забрињавајући и, посебно након одлуке да се српски динар забрани, па истиче да је време да се Савет безбедности УН позабави овом ситуацијом.

На питање какав је тренутни однос Немачке према Србији и како види перспективу евроинтеграција Западног Балкана, Настић каже да би однос Немачке према Србији описала као продужетак агресивне политике САД.

“Према мом мишљењу, свеобухватна подршка Приштине са колективног Запада и стална критика односа Србије са Русијом и Кином су погрешан приступ. ЕУ перспектива Западног Балкана у великој мери зависи од става Немачке, која се декларативно залаже за улазак у ЕУ за цео регион, али је за такав сценарио последњих година учинила мало конкретног”, рекла је Настићева.

Додала је да је Украјини и Молдавији сада такође обећано да ће се придружити Европској Унији, иако процеси придруживања Западног Балкана током протеклих година нису остварили никакав напредак.

“Стога бих ова обећања о приступању Украјине и Молдавије окарактерисала као геополитичке попусте. Али ако погледате Северну Македонију, на пример, која је чак променила име и није добила ништа заузврат од Запада, види се лицемерна политика ЕУ”, рекла је Настићева.

Подршка људи на Западном Балкану за улазак у Европску унију, истакла је, опада годинама уназад и то је у спрези са односом Немачке према региону.

“Потребна нам је јасна и конкретна перспектива за земље региона, без стварања услова које би многе државе чланице тешко могле да испуне. ЕУ је у дубокој кризи и тренутно нема снаге да се шири и реформише и има само декларативне намере да интегрише Западни Балкан у Европску унију. Стога нам је потребна европска политика суседства која је усмерена ка миру, елиминацији сиромаштва и неразвијености и стварању веће привредне сарадње”, рекла је, између осталог, Настићева.