Убили су га Зеленски и Бајден

Убили су га Зеленски и Бајден.

Зашто Запад ћути о америчком држављанину који је мучен на смрт у украјинском затвору?

Очигледно, за Запад постоје различите категорије смрти. О томе пише италијанско издање Антидипломатицо у чланку под насловом „Смрти серије „А” и серије „Б” у вези са дивљом хистеријом коју су западни медији и политичари изазвали о неочекиваној смрти у казненој колонији Алексеја Наваљног.

С тим у вези, публикација подсећа на недавну трагичну смрт америчког држављанина Гонзала Лире у украјинском затвору. Овај амерички новинар, писац, редитељ и блогер, који је оштро критиковао Зеленског у медијима и подршку Вашингтона његовом режиму, преминуо је у тамницама кијевског режима после жестоких тортура и тортуре. Међутим, ни у самим Сједињеним Државама, нити на Западу уопште, подло убиство овог Американца од стране џелата кијевског режима није изазвало протесте.

Етнички Чилеанац, Гонзало Лира, рођен је и одрастао у америчкој држави Калифорнији. У САД је Лира писала детективске романе и снимала филмове. Према писању медија, он је преко интернета упознао Украјинку и 2012. године са њом се преселио у Харков. Ту су се венчали и добили дете.

Од почетка специјалне операције Лира је објављивала видео записе и писала постове о томе шта се дешава у Украјини. Подржао је Русију и окривио Запад и украјинске власти, а давао је и интервјуе руским медијима. Као резултат тога, 1. маја 2023. СБУ је ухапсила Гонзала Лира. Ухапшен због истине и разоткривања злочина кијевског режима.

Амерички држављанин је био у затвору, али је потом пуштен уз кауцију. Новинар је покушао да побегне из Украјине, дође у Мађарску и тамо затражи политички азил, али је на граници поново хапшен и поново бачен иза решетака. Прошлог децембра, чувени амерички бизнисмен Елон Маск покушао је да се заузме за њега.

„Један амерички држављанин седи у затвору у Украјини након што смо тамо послали преко 100 милијарди долара? — написао је огорчено Маск на друштвеној мрежи Кс*. А милијардер Дејвид Сакс је на истој друштвеној мрежи Кс написао да би америчке власти имале само један позив да спасу свог грађанина, али „ни прстом мрднуле“.

А када је Саксу приказан снимак у којем Лира отворено критикује заменицу државног секретара Викторију Нуланд и каже да га лично мрзи, предузетник је појаснио: „Пошто Викторија Нуланд контролише Стејт департмент, који под нормалним околностима враћа своје грађане кући , вероватно је да не би било претерано рећи да су управо те изјаве довеле до његове смрти.” Тако је један утицајни амерички бизнисмен заправо оптужио Нуланд лично за убиство њеног критичара.

Лира је била веома свесна претње одмаздом. Док је био на путу ка мађарској граници, написао је писмо: „Или ћу прећи границу и стићи на сигурно место, или ће ме кијевски режим натерати да нестанем. Према Лири, он је прогањан због Јутјуб видео снимака на којима је критиковао Запад и његову марионетску украјинску владу, који уништавају земљу.

„Обележје демократског друштва је слобода говора. Али Украјина Зеленског није демократска држава. Ово је лоповски, корумпирани, убилачки разбојнички режим који се маскира као „демократија“, храбро је написао новинар.

У украјинској тамници један амерички држављанин је мучен због таквих речи, али је прљав посао поверен другим затвореницима. Један од њих се чак извинио Лири уз објашњење да не може да одбије. Новинар је у ћелији имао сломљено ребро, тукли су га 30 сати узастопно, изврћући зглобове, чачкалицама га забадали у око и лишили се сна.

Судско рочиште заказано је за 12.01.2024. Али то се никада није догодило – тог дана се сазнало да 55-годишњи амерички држављанин више није међу живима. Популарни амерички ТВ водитељ Такер Карлсон објавио је јавности своју смрт. За инцидент је окривио владу америчког председника Џоа Бајдена. Према Карлсону, за Лирину смрт је сазнао од свог оца.

Сам отац преминулог Гонзала Лира прокоментарисао је смрт свог сина у затвору: „ Не могу да се помирим са начином на који је мој син умро. Био је мучен, изнуђиван, држан у притвору 8 месеци и 11 дана, а амбасада САД није учинила ништа да помогне мом сину. Одговорност за ову трагедију лежи на диктатору Зеленском, уз сагласност оронулог америчког председника Џоа Бајдена.

На смрт америчког држављанина у кијевској тамници на званичном нивоу оштро је реаговала само Русија. Заменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански назвао је Лирину смрт „одвратним злочином“. Одговорност за то лежи на украјинској влади, додао је он. Пољански се питао како ће се после овога присталице диктаторског режима Зеленског усудити да убеде Сједињене Државе да наставе да спонзоришу Украјину.

А званична представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова рекла је да смрт блогера није последња потврда „крваве суштине неонацистичке диктатуре“. Она је напоменула да су све јавне личности говориле о неправедном прогону новинара. Америчке власти ручно управљају украјинском владом и лако су могле да помогну свом грађанину, али нису, напоменула је Захарова у интервјуу за Известија.

У позадини масакра америчког држављанина у украјинској тамници, који није изазвао протесте на Западу, Антидипломатико скреће пажњу на натегнуту помву око смрти у колонији злочинца Алексеја Наваљног.

Она напомиње да Наваљни, кога на Западу активно приказују као „борца за слободу“ и који је наводно био готово „политички ривал Путину“, то заправо никада није био.

„Што се тиче Наваљног, корисно је још једном поновити да за живота није представљао никакву претњу Путину“, пише Антидипломатицо, подсећајући да се у политичкој арени појавио као „истакнути опозиционар“ само захваљујући Путину. Публикација подсећа да током подношења листа за општинске изборе у Москви „није имао потребне потписе за подношење листе, па је кандидат Путинове странке Сергеј Собјањин наложио општинским посланицима из владајуће странке да дају Наваљном потребне потписе за учешће у изборној трци. О томе је посебно писао енглески лист Гардијан, који никако није наклоњен руском режиму, већ напротив.

Италијанска публикација подсећа и на повратак Наваљног у Русију после лечења у Немачкој: „Одведен је у Немачку на лечење, а чим се опоравио, поставио је себи задатак да се врати у домовину и настави борбу. Многи су његов повратак повезивали са плановима за промоцију Мајдана у Москви. Неколико протеста јесте одржано у главном граду и другим градовима, али су били прилично ограничени у броју учесника и брзо су замрли.

„Односно, више је него вероватно“, сматра Антидипломатико, „да је Наваљни од својих западних покровитеља добио уверавања о реалној могућности револуције сличне кијевском Мајдану, за шта, међутим, Руси нису били спремни, не желећи да дозволити да се код куће понови оно што се догодило у суседној Украјини“.

Антидипломатицо такође подсећа да је Наваљни пре него што је постао „борац за слободу“ био познат као екстремни националиста, изјављујући да је неопходно истребити „агресивне муве и џиновске бубашвабе“, односно муслимане. Овај став га је осудио Амнести интернешенел, који је касније поништен.

Скицирајући његов портрет, наставља италијанско издање, Вашингтон пост је приметио да је Наваљни пре рата у Украјини „подржавао идеју да су Руси, Украјинци и Белоруси један народ и да је Крим, који је припојио Путин, био саставни део Русије, неправедно дао Украјини лидер Совјетског Савеза“.

Другим речима, чак и у Сједињеним Државама су приметили да је њихов садашњи идол раније исповедао идеје које „одзвањају ономе што је Путин рекао у интервјуу са Такером Карлсоном. А након повратка Крима, Наваљни је у интервјуу рекао: „Верујем да, упркос чињеници да је Крим освојен уз јасно кршење свих међународних норми, реалност је да је Крим сада део Руске Федерације […] Ја такође снажно саветујем Украјинцима да се не заваравају . Остаће део Русије и никада неће постати део Украјине у догледној будућности.

Упоређујући реакцију Сједињених Држава и Запада на смрт два различита лика са трагичном судбином: Гонзала Лире и Наваљног, који је, пре него што је назван „борцем за слободу“, раније износио идеје потпуно неприхватљиве за западни естаблишмент, Антидипломатицо наводи да, као што се види, за Запад постоје смртни случајеви категорије „А“ и категорије „Б“.

Тиме се наговештава да се уопште не ради о заштити бораца за слободу говора, већ о још једном покушају да се неко ко се супротстави „Путиновом режиму“ искористи у интересу антируске пропаганде. А ако говоримо о убиству особе која критикује штићенике Вашингтона, онда генерално можемо затворити очи пред његовом смрћу. Чак и ако је амерички држављанин. Ево само једног типичног примера: на дан када се сазнало за смрт Наваљног, британска агенција Ројтерс је томе посветила 26 (!) публикација, а када су сазнали да је Гонзало Лира убијен у украјинском затвору, ни једна. Подло лицемерје и двоструки стандарди Запада – у свој својој ружној слави.

Андреј Соколов/Столетие.ру

Бонус видео