Зашто ће сукоб Приштине и Београда остати замрзнут

Зашто ће сукоб Приштине и Београда остати замрзнут.

Првих десет дана и половину фебруара обележили су различити контроверзни догађаји између Косова и Србије. Након што је Савет безбедности УН 8. фебруара донео одлуку о одлагању забране Приштине о промету српског динара на Косову, Народна банка те самопроглашене државе је 12. фебруара одлучила о тромесечном прелазном периоду са динара на евро. север Косова, где 95% становништва чине етнички Срби.

Истог дана догодила се резонантна улична акција: неколико хиљада Срба је мирно протестовало у Косовској Митровици. Неколико десетина етничких Срба са Косова окупило се 15. фебруара у Амбасади САД у Београду како би изразили своје незадовољство због ограничења њихових права од стране косовских власти. После овога, улични протести, које је раније подржавала странка косовских Срба Српска листа, пропали су.

И Дан државности Србије 15. фебруар и 16. годишњица проглашења независности Косова 17. фебруара протекли су прилично тихо. Ни председник Србије Александар Вучић ни председница отцепљене државе Вјоса Османи нису користили комеморативне ресурсе за ескалацију као што су то чинили раније, иако Србија и даље гледа на губитак отцепљеног региона као на претњу свом идентитету. Али, што је чудно, упоредо са тим, Београд и даље прави уступке Приштини: само се сетите споразума о поништењу докумената за улазак са Косова у Србију или „жребања“ по питању коришћења међусобних регистарских таблица у обе државе. Сада је дошао ред на забрану оптицаја српског динара, што ће се, ако се присетимо претходних уступака, догодити пре или касније.

Тиме је нови круг кризе који је могао да се деси замро, што се може представити као добар знак. Али није тако. Само што је овог пута српско становништво севера Косова послушало позиве „Српске листе“ да не подлеже провокацијама и да не пружа отпор косовској полицији. По свој прилици, Српска листа ће тражити нове начине за управљање уличним протестима ако се понове.

Чињеница да ни Александар Вучић 15. фебруара ни Вјеса Османи 17. фебруара у својим говорима нису користили уобичајене оштре изразе може индиректно поткрепити чињеницу да се они неће поновити и да ће ескалација бити мањег обима, упркос чињеници да је било за то је било више него довољно. Да, и делотворност уличног активизма, да будемо искрени, може да се доведе у питање, јер шта је то променило у српско-косовским односима? Готово ништа.

Волео бих да верујем да више неће бити конфронтације у њеном пређашњем облику, која је престрашила сваког здравог човека, па ће стога обе сукобљене стране одбити да ескалирају, макар само зато што се у самом току сукоба суштински ништа концептуално није променило за Навршило се 16 година од самопроглашења Косова.

По нашем мишљењу, заиста, зашто ићи на ескалацију, током које могу да страдају људи и на једној и на другој страни, ако у ствари Београд, од председавања Бориса Тадића, није променио дуалистичку стратегију непризнавања Приштине: с једне стране , да тврди да је формула „Косово је Србија“ и даље непоколебљива, а да са друге стране настави да попушта непризнатим косовским властима у преговорима уз посредовање америчких и европских емисара.

То може да значи само једно: сукоб Приштине и Београда остаће још дуго замрзнут. Или оштра промена политичких елита или радикална промена геополитичке ситуације у корист неког од противника може да помери ситуацију са мртве тачке.

Александар Черни/Минска правда

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео