Мехтеран* 21. века: нови „турски поход” на Балкану

Мехтеран* 21. века: нови „турски поход” на Балкану.

О чему се договорио министар спољних послова Хакан Фидан у Софији, Букурешту и Тирани.

Обилазак крајем јануара – почетком фебруара. Турски министар спољних послова Хакан Фидан изнео је планове за активније економско, али посебно политичко присуство Турске у региону у главним градовима Бугарске, Румуније и Албаније. Узимајући у обзир географију региона и учешће Турске и готово свих балканских земаља у Северноатлантској алијанси, тешко је претпоставити да поменуто путовање нису договориле Анкара, Софија, Тирана и Букурешт, бар са Америчка Бела кућа и Стејт департмент.

Турски министар се у Софији састао са председником Руменом Радевим, премијером Николајем Денковим и председником парламента Росеном Жељазковим. Осим тога (и то је прилично значајно), Фидан је разговарао и са лидерима партија које чине бугарску коалициону владу, а примио га је и велики муфтија бугарски, коме је турски гост изразио захвалност „за стриктно поштовање равноправност етноконфесионалних мањина у Бугарској“. Слично мишљење изнели су му и у руководству водеће партије турске мањине у Бугарској, Покрета за права и слободе, као и у Демократама за одговорност, безбедност и толеранцију, чији је оснивач бивши лидер ДПС-а. Ахмед Доган, познат по свом про-Ердогановом ставу. Подсетимо се да је у Бугарској – углавном на југу земље у близини границе са Турском – према турским изворима (2022-23) дуго живело више од 500 хиљада етничких Турака, од којих су 85 одсто муслимани. Последњих деценија управо је „турски проблем” често деловао као катализатор великих друштвено-политичких преокрета у балканској земљи, и мало је вероватно да ће се Анкара одрећи тако делотворне полуге.

Током своје турнеје, Фидан је више пута истицао снажну посвећеност Анкаре „спровођењу одредаба Конвенције из Монтреа из 1936. која регулише пролаз бродова кроз Турске мореузе“. Одржавање стабилности у Црном мору „и спречавање акција које би га могле угрозити су међу основним приоритетима Турске као земље која спроводи Монтреук конвенцију“. Према наводима турске стране, „у Софији, Тирани и Букурешту је дошло до свеобухватне размене мишљења, пре свега о безбедносним питањима у црноморском региону, која су добила посебан значај у вези са сукобом у Украјини“. Разговарано је и о питањима развоја сарадње у областима енергетике, транспорта, инфраструктуре, трговине и инвестиција. Конкретно, преговори у Софији су одиграли „важну улогу у припреми састанка Турско-бугарског савета за сарадњу на високом нивоу, који је планиран у оквиру посете турског председника Реџепа Тајипа Ердогана Бугарској” (провизорно најкасније до априла 2024).

Према доступним информацијама, на преговорима су Турска и Бугарска договориле повећање до 2026-27. за 25-30% годишњег капацитета гасног интерконектора повезаног са Трансанадолијским гасоводом (ТАНАП), којим се азербејџански гас из каспијског поља Шах Дениз пумпа преко Турске на Балкан и даље преко Албаније и Грчке до југа Италија. Међутим, конкретан документ о функционисању Интерконектор – ТАП система није званично потписан. Поред тога, преговарачке владине делегације посетиле су ЕндуроСат АД (бугарски произвођач ваздухопловних производа по НАТО стандардима) у Софији. Прелиминарно је договорена израда пројекта за учешће турских инвеститора у развоју овог комплекса. Штавише, према Меморандуму о разумевању о ваздушној полицији при преласку границе, турска авијација је добила право да пређе границу са Бугарском и прелети њену територију у случају хитне потере. Овакви споразуми се закључују на билатералној основи између чланица НАТО-а уз одобрење и препоруке Брисела.

Уопштено говорећи, тренутна посета Х. Фидана Бугарској, како је приметило турско министарство спољних послова, „постала је доказ снаге стратешких односа између две земље. „То је такође показало да пријатељске и савезничке (што значи узајамно учешће у НАТО-у. – Прим. аут.) земље постају још ближе једна другој пред изазовима на међународном нивоу и у региону.

Ништа мање значајно није било и путовање шефа турског МИП-а у Румунију, где је најављено скоро стварање Савета за стратешку сарадњу две земље. Шеф румунског министарства спољних послова Луминита Одобеску је напоменуо да је „Турска главни трговински партнер Румуније ван ЕУ: очекује се да ће међусобни трговински промет 2023. године премашити 10 милијарди долара“. А до 2025. године, ова цифра ће, према Х. Фидану, достићи 15 милијарди долара, поготово што је данас „Румунија највећи трговински партнер Турске на Балкану“.

Румунски министар се заложио „за наставак рада Савета за придруживање између Европске уније и Турске“, напомињући да она остаје „најважнији кандидат“ да Букурешт уђе у ЕУ . Изражена је и подршка за „убрзавање ближег партнерства између Турске и ЕУ“, што је у потпуности у складу са политиком интензивирања политичког дијалога између Анкаре и Брисела.

Приближно исте процене изнете су током сусрета турског министра са премијером Марселом Чолакуом и председником Сената Николаеом Чиуком, као и са представницима турског бизниса у Румунији и турске дијаспоре у овој земљи, читајући почетком 2020-их. око 160 хиљада људи.

Према неким извештајима, на преговорима у Букурешту разговарало се и о идејном пројекту наставка гасовода поменутог грчко-бугарско-турског чворишта гасовода преко Румуније до њених суседних држава чланица ЕУ: реч је о дугогодишњем ( 1990-их) пројекат Набуко, покренут САД и Европска унија. Чини се да је идеја о чворишту одобрена, али детаљнији детаљи, укључујући изворе финансирања и параметре могућег рада, још нису објављени. Планирано је да се у будућности у овај пројекат и у систем Интерконектор-ТАП укључи гас са шелфа грчког Крита и Јужнојонских острва.

Што се тиче преговора у Албанији, која је дугогодишњи клијент наследника Узвишене Порте, турско Министарство спољних послова показало се врло лаконски: „Министар спољних послова Хакан Фидан састао се и са председником Албаније Бајрамом Бегајем и албанским премијером Едијем Рамом. у Тирани. Стране су потврдиле заједничку жељу за јачањем политичких и економских односа, узимајући у обзир потребу стабилног снабдевања енергијом Балкана и Европе у целини.

У међувремену, крајем 2021. објављено је да је обим турских инвестиција у Албанији премашио 3,3 милијарде долара; број грађана ове земље запослених у турским компанијама износио је око 15 хиљада људи, док је обим трговине премашио 1,5 милијарди долара.

У јануару 2021. године у Анкари је потписан билатерални споразум „О стратешком партнерству“, а крајем прошле године се сазнало да ће беспилотне летелице „Бајрактар“ од 2024. године бити усвојене у албанској војсци. Како је тада рекао Е. Рама: „… ови уређаји су од посебног значаја за безбедност Албаније и НАТО-а у целини. Неки страни експерти сугеришу да би неки од турских беспилотних летелица који стижу у Албанију можда поново извезени на Косово или се тамо већ поново извозе (још нема конкретне потврде или оповргавања). Додајмо да су албанске куповине турских беспилотних летелица пријављене још у децембру 2022.

Грчки и косовски медији објавили су још у априлу 2020. и касније да су познате територијалне противречности између Турске и Грчке у великој мери одредиле заједничку стратегију Анкаре и Тиране да индиректно „истисну” грчку мањину из јужних региона Албаније. Штавише, упркос недавном отопљавању односа са Атином , Анкара је раније незванично подржавала претензије Тиране на грчку Цхамерију (северозападни Епир поред Албаније) и на низ пограничних северних јонских острва.

Дакле, дугогодишњи сплет етнотериторијалних претензија и противречности у овом делу Балкана тешко да ће бити разрешен у догледно време, ма колико гласно звучао мехтеран, подсећајући на некадашњу вековну османску власт у региону.

Дмитриј Нефедов/ФСК.РУ

Бонус видео