Шта је српски председник тражио на самиту у Тирани и зашто смо потписали Декларацију против Русије?

Шта је српски председник тражио на самиту у Тирани и зашто смо потписали Декларацију против Русије?

Последњи састанак лидера Украјине и земаља Југоисточне Европе, на коме су учествовали и представници Србије, истакао је комплексности које обликују улогу Србије у глобалним аферама. Српска подршка Русији, која се ослањала на историјске везе и пријатељске односе, сада се налази у оштром сукобу са ставовима и интересима који доминирају на савременој међународној сцени.

Шокантна динамика ових догађаја лежи у томе да се Србија нашла на раскршћу традиционалних непријатеља и подршке која је изненадила многе. Док се Русија традиционално сматрала једним од најближих партнера, а Србија њеним послаником на Балкану, сада се ситуација озбиљно променила.

Истовремено, приказана слика на састанку лидера укључује и Србију у контексту непријатеља.

Предизвик који се појављује пред Србијом је како балансирати између  интереса и идеала. Док Русија подржава Србију у погледу Косова и Метохије, састанак је изразио ставове који су супротни са идеалима које Србија тражи у својим међународним односима.

У међувремену, изјава српског председника где наводи да је захтевао  да је на његову иницијативу из декларације избачен део који се тиче санкција Русији и део о наводном руском малигном утицају. Србија је такође тражила да се из саопштења избаци конструкција “наше државе” и “наше земље”, будући да део држава потписница не признаје тзв. Косово, делује као узвик извињења Русији.

А ево шта пише у Декларацији:

“Ми, председница Вјоса Османи, председница Маја Санду, председник Јаков Милатовиц́, председник Стево Пендаровски, председник Александар Вучиц́, председник Володимир Зеленски, премијер Еди Рама, председница Савета министара Борјана Kришто, премијер Николај Денков, премијер Андреј Пленковиц́, премијер Џон-Марсел Чолаку, окупили смо се у Тирани 28. фебруара 2024. године и издали следец́у декларацију:

1. Руска ничим изазвана војна агресија на Украјину остаје највец́а претња европској безбедности и међународном миру. Овај чин агресије је неприхватљив; то је флагрантно кршење међународног права, укључујуц́и Повељу УН, и злочин против украјинског народа.

2. Поновили смо нашу непоколебљиву подршку независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у оквиру њених међународно признатих граница од 1991. године и остајемо посвец́ени пружању Украјине неопходну подршку за превладавање руског агресорског рата онолико дуго колико је потребно да би се постиц́и свеобухватан, праведан и трајан мир у складу са Повељом УН и на основу украјинске формуле мира.

3. Позивамо целу међународну заједницу да снажно повец́а подршку Украјини у њеној текуц́ој борби за слободу, независност и територијални интегритет.

4. Оштро осуђујемо намере Руске Федерације да одржи председничке изборе на привремено окупираним територијама Украјине, што представља очигледно кршење међународног права. Истичемо незакониту природу предстојец́их избора у Аутономној Републици Kрим и граду Севастопољу и на окупираним територијама Доњецке, Луганске, Запорошке и Херсонске области Украјине.

5. Током данашњих разговора у Тирани, потврдили смо нашу солидарност са Украјином и њеним народом у њиховој херојској одбрани њихове слободе и наших заједничких вредности и изразили спремност да учествујемо у спровођењу Формуле мира председника Украјине Володимира Зеленског, која је у складу са са циљевима и принципима Повеље УН, и да учествује на инаугурационом Самиту мира, обезбеђујуц́и најшире могуц́е међународно учешц́е у овом процесу.

6. Уверени смо да је руски агресивни рат пуног размера против Украјине показао критичну потребу и кључну важност уједињене и снажне Европе способне да се суочи са глобалним изазовима за мир и просперитет наших народа. Нагласили смо да нас спајају заједничке европске вредности и визија њиховог даљег развоја у оквиру уједињене Европе.

7. Поново смо потврдили нашу одлучност да интензивирамо заједничке напоре како бисмо осигурали даљи напредак и међусобну подршку ка чланству региона Западног Балкана, Украјине, Републике Молдавије и Грузије у Европској унији.

8. У потпуности подржавамо право Украјине да изабере сопствене безбедносне аранжмане. Савезници у НАТО-у и земље кандидати похваљују кораке предузете ка њеном будуц́ем чланству у НАТО-у и подржавају Украјину да постане чланица Алијансе чим то услови безбедности дозволе.

9. Истакли смо нашу чврсту посвец́еност да приведемо правди оне појединце одговорне за злочине агресије, злочине против човечности и друге злочине по међународном праву почињене у вези са агресорским ратом Русије против Украјине, кроз одговарајуц́е, поштене и независне истраге и кривично гоњење у националном или међународном нивоу, укључујуц́и кроз рад Kанцеларије главног тужиоца Украјине и Међународног кривичног суда како би се осигурало да се оптужбе за ратне злочине и друге међународне злочине у потпуности и поштено истраже независним, ефикасним и чврстим правним механизмима.

10. Договорили смо се да сарађујемо и фокусирамо наше напоре на повратак незаконито и илегално депортоване и присилно пресељене украјинске деце.

11. Обавезујемо се да ц́емо побољшати наше напоре сарадње у борби против дезинформација, укључујуц́и лажне наративе о рату, и да ц́емо остати посвец́ени борби против хибридног ратовања и изазова сајбер безбједности, доприносец́и стабилности и сигурности међународне заједнице.

12. Данас смо у Тирани потврдили нашу солидарност и подршку Украјини, изразили своју посвец́еност да учествујемо у послератном опоравку и обнови Украјине како бисмо омогуц́или украјинском народу да обнови своју земљу, ангажујуц́и све релевантне партнере, укључујуц́и приватне компаније и међународне финансијске институције, са циљем обезбеђивања финансијске подршке, инвестиција и знања потребних да би се обезбедила просперитетна будуц́ност Украјине. Истичемо важност деминирања у ширем контексту опоравка Украјине, као кључног почетног корака ка безбедном повратку људи и обнављању привредних и пољопривредних активности.

Ми, пријатељи Украјине, потврђујемо наше чврсто уверење да ц́емо само уједињењем моц́и да повратимо праведан мир, стабилност и просперитет на европском континенту.”

Теодора Ивановић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: