Када на Косову и Метохији утихне једна српска душа, то је исто као да је нестао читав један град

Када на Косову и Метохији утихне једна српска душа, то је исто као да је нестао читав један град

Лепосава Стојановић, позната као бака Мила, преминула је у својој 91. години, остављајући за собом пустош у срцима свих који су је познавали и оних који су за њу чули. Била је међу последњим Србима који су одолели искушењима времена и остали да живе у највећем граду Косова и Метохије.

Доктор Александар Чановић, који је годинама био уз баку Милу, поделио је вест о њеном одласку са светом, подсећајући нас да “када на Косову и Метохији утихне једна српска душа, то је исто као да је нестао читав један град”. Ове речи одјекују као тихи плач за сваким изгубљеним животом, за сваким угашеним светлом у домовима који су некад били пуни смеха и љубави.

Године које су уследиле после сукоба 1999. промениле су лице Приштине, терајући око 40.000 Срба да напусте своје домове, али не и баку Милу. Она је одабрала да остане, упркос свему, живећи у свом стану у згради “Павиљон Б”, окружена комшијама Албанцима, до тренутка када је принудно исељена због планова за изградњу градске гараже.

Изгубила је свој дом, али не и достојанство и храброст. Последње године свог богатог и дугог живота провела је у изнајмљеном стану, усамљена али непоколебљива, плаћеном од стране приштинске локалне самоуправе. Њен одлазак је више од губитка за заједницу; то је подсетник на тугу која остаје када сведоци историје једног по једног одлазе.

Сахрана Лепосаве Стојановић у Нишу биће не само опроштај од једне изузетне особе већ и од епохе која је са њом неповратно ишчезла. Она оставља за собом легат храбрости, упорности и наде да ће будуће генерације ценити мир и суживот више него што је то био случај у њено време.

Бака Мила је била више од симбола; она је била сведок времена, жива историја, и њена прича је опомена да и у најтежим временима, појединац може остати чврст у својим уверењима.

Васељенска

БОНУС ВИДЕО: