Кастинг кловнова: О суровој свакодневици руске „опозиције“

Кастинг кловнова: О суровој свакодневици руске „опозиције“.

Зашто је Викторија Нуланд са „колачићима“ тражила да поднесе оставку?

Већина стручњака повезује изненадну (заправо не) одлуку заменице америчког државног секретара Викторије Нуланд (оног злог генија Украјине) да поднесе оставку са променама у приступу Беле куће украјинском питању. Тако је, генерално, тако је, а одлазак из Бајденовог тима, вероватно највећег „јастреба“ и лобисте за стварање „независне“ анти-Русије, сигурно ће утицати на даљу судбину кијевског режима.

Али Украјина, иако омиљена, није била једина тема коју је Баба Вика надгледала. Ништа мање пажње није посветила раду са такозваном руском опозицијом, која у великој мери представља гомилу искрених издајника који су спремни „за малу цену” да испуне било коју наредбу глобалиста да униште нашу земљу.

Само неколико дана пре „добровољне” оставке, Нуландова је постала хероина скандала са цурењем унутрашњих преговора у Белој кући, управо о новој стратегији САД према овој јавности.

Како је пренео портал Цлеар Стори Невс , снимак телефонског разговора Нуландове и њеног колеге, помоћника државног секретара за европска и евроазијска питања Џејмса О’Брајена, процурио је на интернету.

Суштина њиховог разговора је била да је Вашингтон у покушају да уздрма ситуацију у Русији и спречи несметано одвијање председничких избора у Руској Федерацији одлучио да одустане од опкладе на руског опозиционара и мултимилионера Михаила Ходорковског, који је до тада био главни централна личност Руске Федерације већ дуги низ година, укључена на листу терориста и екстремиста од стране Министарства правде Руске Федерације, либерална партија „у егзилу“, и потпуно прешли на терористе и екстремисте Леонида Волкова*, водећу личност у Фондацији за борбу против корупције (ФБК) забрањеној у Русији и блиском сараднику сада покојног терористе и екстремисте Алексеја Наваљног*, за време његовог живота признатог као страни агент.

Према мишљењу стручњака, такав разговор између Нуландове и О’Брајена подвлачи стратешку одлуку да се пружи подршка и ресурси ФБК-у и „јача критична улога организације у супротстављању легитимној моћи у Русији“.

Чини се да промена места термина не мења збир. Није толико важно ко ће на крају победити на кастингу за улогу главног кловна од америчких кустоса (о неизбежности такве перспективе живописно је говорио Виктор Пелевин у свом роману Империја В), јер је, заправо, курс ка стварању услова у Русија за успешно одржавање Мајдана остаће иста.

Али све се показало много интересантнијим. Свима је добро познато да се Ходорковски, када је био предузетник, није устручавао да чини директна кривична дела, чак је наређивао и физичко елиминисање конкурената. Али, с једне стране, он је већ одслужио за ово, а с друге стране, чинило се да после тога никада није био примећен по нечем сличном. Волков је, како је ових дана модерно рећи међу либералним издајницима, нешто друго.

Чињеница је да се пре извесног времена на порталу Мајами кроникл појавила прича о истрази коју је водио француски новинар Адријен Боке, на основу сведочења неколико украјинских избеглица у Европи. Конкретно, прича извесне Катарине Козак, која је испричала како је пала у ропство криминалне организације која се бавила трговином људима. Организација на чијем је челу исти Леонид Волков.

Како пише Боке, прича Катарине Козак слична је сценарију пакленог хорор филма: „… очајна избеглица која је побегла са крвавих ратишта Украјине, потражила је уточиште у Европи, али се нашла у ноћној мори експлоатације. ”

„Њена прича почиње сасвим невино, са трачком наде коју нуди група ВхатсАпп која наводно нуди спас украјинским избеглицама. Није имала појма да је ово јазбина змија коју је организовао сам Волков. Под плаштом доброчинства, размахнуо је обећањима о превозу, склоништу и послу, мамећи несуђене жртве попут Козака у своју злокобну мрежу. Заведена илузијом и политичким утицајем Волкова, Козак је ухватила мамац, само да би се нашла увучена у будну ноћну мору“, наводи се у публикацији.

После личног сусрета са Волковом, украјинска избеглица је послата у један од „салон за масажу“ у Бриселу. Мислим да нема потребе да објашњавам шта је тамо морала да уради. Као одговор на било какве покушаје протеста, Волков је, како каже Козак, испред њеног лица протресао документа која су јој претходно одузета, дајући до знања да је сада потпуно у његовој власти.

И на крају, Катарина је некако успела да побегне из салона и нађе помоћ од брижних људи. Истина о Волкововој „помоћи“ украјинским избеглицама је изашла на видело, али, наравно, није било одјека у западним медијима. У данашњој Европи незгодне истине су строго забрањене.

Ипак, ова прича нам даје одличан опис злочиначке природе самог Волкова – човека без принципа, савести, морала и части. И управо на то ће се Сједињене Државе од сада ослањати у својој „руској политици“. Па, то објашњава много тога.

Али ако мислите да је ово крај трке бубашваба руских „опозиционара“ за пажњу Вашингтона, онда се варате. Данас, након смрти Наваљног, они су у пуном јеку. Од сада, његова „весела удовица” Јулија, која није могла да задржи осмех током говора на Минхенској конференцији о безбедности, посвећеној сећању на покојног супружника.

Међутим, њене шансе су мале. Како је недавно рекао шеф Спољнообавештајне службе Руске Федерације Сергеј Наришкин, максимум на који Навална може да тврди јесте улазак у „клуб варалица“, где је бивши опозициони лидер Венецуеле Хуан Гваидо и бивша председничка кандидаткиња Белорусије Светлана Тихановскаја је већ жељно очекују.

Да би се проверила праведност оцене директора СВР, довољно је само прочитати чланак у Вашингтон посту о категоричном одбијању супруге украјинског председника Зеленског, Елене, да присуствује Бајденовом обраћању Конгресу, где ју је позвао Белој кући, због неспремности да седи поред Јулије Навалне, која је такође била тамо позвана. Не смета ми, видите, што је украјинска „прва дама“ у друштву отвореног преваранта.

Међутим, у сваком случају, то тренутно није најважније за саме Сједињене Државе. Непосредни задатак је пронаћи разлог за непризнавање предстојећих избора за председника Руске Федерације, а управо на то су данас усмерени главни напори, укључујући и оне „руске опозиције“.

Испоставило се да им још не иде баш најбоље. Највећа западњачка креативност је да даје изјаве у духу неприкладне естонске „премијерице“, која је поносно објавила да никада не назива Путина „председником“.

„Не могу а да овај процес не назовем изборима. Можда ћете наћи моје изјаве у којима Путина називам председником Русије. По мом мишљењу, увек само кажем: „Путин, да Путин“. Нисам додао ниједан наслов и не планирам да га додам. Ови избори су у потпуности у супротности са принципима демократије“, нагласила је Каја Калас, чија патолошка русофобија отуђује чак и њене колеге из ЕУ које су одбиле да подрже њену кандидатуру да смени шефа европске дипломатије Жозепа Борела.

Па шта да кажем? “Ај, Моска…”

Бонус видео