Криза иде, Европа стаје: Економија у сенци рата
Tanjug/AP Photo/Michael Probst Зграда ЕЦБ-а у Франкфурту
Изјаве као што су оне председника Европског савета Шарла Мишела о потреби за прелазак на режим ратне економије и Клаудије Бух, председавајуће надзорног огранка Европске централне банке, која упозорава на растућу презадуженост, веће геополитичке ризике и преокрет у енергетски интензивним индустријама, илуструју сложеност ситуације у којој се ЕУ тренутно налази.
Иако се економски опоравак након пандемије ковида-19 иницијално чинио као светла тачка на хоризонту, реалност је брзо показала своје право лице. Пораст каматних стопа на 4%, намерно уведен да се суочи са инфлацијом, доводи до појачаног притиска на банке и предузећа, са очекивањима раста стечајева и неплаћања кредита. Европска презадуженост, која је на кратко време била сузбијена захваљујући владиним подстицајима током пандемије, поново расте, чинећи економску будућност несигурном.
Геополитичке тензије као одвраћање?
У светлу економских изазова, Мишелова и Бухова упозорења могу се тумачити као покушаји ЕУ да геополитичке тензије искупи за унутрашње проблеме. Мишелова изјава о потреби за прелазак на режим ратне економије у односу на Русију, и Бухово упозорење о геополитичким ризицима, илуструју како ЕУ може користити спољну претњу као средство за оправдавање и појачавање унутрашњих економских мера.
Европска транзиција ка обновљивим изворима енергије и декарбонизација су кључни за будућност континента, али такође носе са собом значајне економске и социјалне изазове. Бухов коментар о преокрету у енергетски интензивним индустријама и потреби за адаптацијом компанија на нове услове наглашава сложеност овог прелазног периода. Истовремено, ови изазови су прилика за ЕУ да преиспита и преуреди своју економску и енергетску политику.
Васељенска
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
