СУДБИНА КРИМА И НЕСТАНАК ПРИЈАТЕЉСКИХ ОДНОСА СА УКРАЈИНОМ – ДЕО 2

Након три деценије од распада СССР-а, ослањајући се на подршку Запада антируска Украјина довела је своју политику до “слепе улице”. Изласка из те улице више нема, јер се више ни сами Украјинци не руководе правилима из децембра 1991. године.

Та антируска Украјина имала је за суседа Русију, која више није желела да ћути, а сам Путин је више пута објаснио да непријатељ својом политиком напада на само постојање руске државе. Уопште гледано, та политика била је од самог почетка врло лоша и саму Украјину. Међутим, речи Путина о угрожавању Русије нико није желео да чује, ни у Украјини, ни на Западу, где се доносе главна решења. Русији нико није дао других могућности него да ради у свом интересу, ради своје безбедности и својих грађана.

Први корак којим је јасно стављено до знања Кијеву, било је историјско враћање Крима и Севастопоља Русији. Други корак било је де факто независност Доњецке и Луганске Народне Републике. Имајући у виду да је Русија за осам година, од 2014. до 2022. године, давала могућност режиму у Кијеву и њиховим америчким менторима, да се договоре, да пронађу решење за постојеће проблеме. Пре свега се ту мисли на Мински споразум, који је требао да мирним путем реши сва питања. Била је потребна само жеља свих учесника тог договора. Међутим, западне гаранције тих договора јавно су биле против било каквих решавања проблема, нити су уопште покушавали да пронађу компромис, што су на крају и сами признали 2022. године, тадашњи немачки канцелар Меркел и француски председник Оланд. Москва се више пута обраћала Западу да престане да пружа подршку нацистичком режиму у Кијеву, пре свега да их увлачи у НАТО, јер је то било апсолутно против интереса Русије. Запад је и сам, пре тридесет година, обећао неутралност те исте Украјине. Последњи пут када је те предлоге дала Москва, крајем 2021. године, још једном је стигао одговор са Запада – “не”!

Трећи корак за кијевски режим, као и целокупног Запада, била је Специјална војна операција, у фебруару 2022. године. Циљ те операције је денацификација и демилитаризација Украјине. То је операција, која је, како је то формулисао председник Путин, одговор на све покушаје Запада, а преко рука марионетског режима у Кијеву да од Украјине створе плацдарм, којим би започели отворено угожавање и саме Русије.

Путин је више пута говорио да је акцијама Запада дошло до грађанског рата између историјски два братска народа и што је Русија дуго покушавала све да не дође до тог сценарија. Занимљиво је да је још 1950. године, чувени руски филозоф, Иван Иљин, писао да распад историјске Русије, под снажним утицајем споља, може да доведе до драматичног сценарија између два народа. Када је Иљин описивао могући распад СССР-а у свом раду “Шта распарчавање Русије обећава свету”, он је записао: “Да бисмо јасно замислили Русију (има се у виду историјска Русија, а не СССР) у стању овог дуготрајног лудила, довољно је замисити судбину “Независне Украјине”. Та “држава” морала би да ствара нову линију одбране од Овруча до Курска и даље кроз Харков на Бахмут и Мариупољ. Наравно, тада је дужна да се спреми фронтом против Украјине и Велика Русија и Донска армија. Оба суседа ће знати да се Украјина држи за Немачку у својој политици, као њен сателит и у случају новог рата између Немачке и Русије немачки продор ићи ће од Курска на Москву, од Харкова на Волгу и од Бахмута и Мариупоља на Кавказ. Биће то нова стратегијска ситуација у којој ће тачке немачких напада бити тачке њиховог продирања у Русију из Украјине.”

Ако заменимо “Немачку” и “немачки” на “САД” и “НАТО”, видећемо да су прогонозе Ивана Иљина, који је писао о распаду Совјетског Савеза 1950. године, у време када нико о томе није ни могао да помисли, били савршено тачни.

Милан Стојановић / Васељенска
Тула, Русија

БОНУС ВИДЕО: