АЛЕКСАНДАР ВЕЉИЋ ПРЕМИНУО In memoriam

Дана 23. марта 2024. напустио нас је Александар Вељић, српски преводилац и публициста, полихистор, познавалац језика и историје. Добио је мождани удар крајем фебруара, а како је био болестан од дијабетеса тип 2 и високог крвног притиска, упркос медицинским напорима Вељић је преминуо, али ће његов рад и пример остати.

Вељић је рођен 1971. године. Живео је на разним местима, па и континентима, био је необична личност по многим параметрима, космополита, који је, био амбасадор српске националне идеје у временима која нису била наклоњена таквима. Чудна путања од Београда и питомине Перлеза и Новог Сада, преко Ужица, разних градова у Америци и Лондона показују необични колорит његових интересовања.

Завршио је Шесту београдску гимназију, а онда је у Лондону, 1992. почео студије на Francis King School of English. Касније је похађао Ambassador College у Сједињеним Државама, смер енглеска књижевност. Бриљантни познавалац староенглеске литературе и генерално књижевности. Александар Вељић је и аутор успешног приручника о основној граматици енглеског језика за српске студенте.

Српској патриотској јавности остаће у сећању као аутор књига истраживања о новосадској рацији. Пре две године, записао је: „Овим је број идентификованих Срба страдалника у погрому 1942. у Новом Саду сада 737, а укупан број идентификованих Жртава у Новом Саду попео се на 2.358. Укупан број свих идентификованих Жртава “Рације” у Шајкашкој, Новом Саду и Бечеју сада је 5.868. Међу њима је 3.644 Срба, 1.814 Јевреја, 90 Рома, 53 Русина, 5 Чеха, 20 Словака (уз напомену да Словаке жртве “Рације” у Кисачу нисам још идентификовао), 24 Руса, 46 Хрвата, 4 Буњеваца, 8 Словенаца, 5 Македонаца, 6 Пољака, 24 Немаца, 81 Мађар, 41 потомак мешовитих бракова и по један Албанац, Румун и Муслиман.

Нека се пред овим истинским Жртвама постиде они који покушавају да фалсификују историју.“ Често је истицао и примере Мађара, који су се супротстављали „смеђем пројекту“ Шандора Кепира и Миклоша Хортија, па је наводио да је Ендре Бајчи-Жилински, мађарски народни посланик затражио обуставу „рације“, јер је из војних извора сазнао да је „убијено 12. 763 особа“, међутим, овај утицајни мађарски политичар и новинар који се супротстављао нацизму, је због својих убеђења убијен (име Ендре Бајчи-Жилинског носи више улица у градовима широм Мађарске, улица у Новом Саду, као и једна од станица метроа у Будимпешти).

Александар Вељић је био изузетан познавалац поред енглеског језика и шпанског, хебрејског и других језика.

Био је председник Друштва за очување сећања на Холокауст. Велики противник ГМО храни, посветио је доста свог времена и тој „забрањеној теми“.

Веровао је да живимо у временима обнове „Четвртог Рајха“ и говорио је о појави неофашизма у Европи, који ће кренути против Руса.

Био је изразито религиозан човек и волео је Србију, коју је сматрао својом отаџбином.

Неко ће рећи да је Вељић био Србин Мојсијеве вере. Таквих, сада већ дефинитивно, чини се, више нема.

Збогом, брате Србине, Ти који си имао лавовско срце, које није издржало, нажалост.

За Васељенску: Горан Игић