Лажи, уцене и популизам на европски начин

Француска је забринута због мешања страних земаља у изборни процес. Још јуче су француске власти у пријатељском хору европских ултралиберала оптужиле Русију за драконске методе борбе против опозиције и ограничавања слободе говора, а данас усвајају закон, као преписан од нашег, којим се регулишу активности стране невладине организације и агенти утицаја.

Међутим, и текст руског закона је у великој мери заснован на сличним нормама америчког и британског законодавства, што, наравно, није спречило САД и Велику Британију да и нас осуде. 

Занимљиво је да су чланови парламентарног одбора за обавештајне послове још у новембру прошле године изашли са иницијативом да се сличан закон усвоји у Француској. Како је тада пренео АФП , у документу у којем се заговара потреба хитног пооштравања правила за невладине организације у Петој републици наводи се да је „претња страног мешања на високом нивоу у напетој међународној ситуацији“.

Наравно, ово је алузија на сукоб у Украјини. А главном претњом сматрају се такозвани „Путинови агенти“, што у савременој Европи значи свако ко се усуђује да сумња у исправност курса да глобалисти, на челу са Урсулом фон дер Лајен, воде Европску унију. 

Очекује се да ће 25. марта Народна скупштина размотрити предлог закона у првом читању. Штавише, следећи парламентарни избори у Француској одржаће се тек 2027. године. Зашто толика журба? То је једноставно. Од 6. до 9. јуна 2024. одржаће се избори за Европски парламент, чији ће резултати у великој мери одредити судбину европских држава у наредних неколико година. И зато је за владајућу елиту у ЕУ данас изузетно важно да спречи победу евроскептика, чија се све већа популарност примећује у готово свим земљама ЕУ.

Штавише, да би се постигао жељени резултат, Брисел је спреман да предузме све мере, укључујући и препуштање отвореној манипулацији, покушавајући да превари лаковерног европског гласача.

О једној таквој шеми недавно је писао и словеначки часопис Демокрација, који је на својим страницама објавио чланак са веома подебљаним насловом за ова времена „Губи се, Урсула!“, упућен, како разумете, актуелном шефу Европске комисије. 

Какве везе има фон дер Лајен са овим? Ствар је у томе да, иако кандидатуру за председавајућег Европске комисије предлаже Европски савет, који чине шефови свих 27 држава чланица асоцијације, и преостали чланови комисије, уз сагласност председавајућег, предлаже Савет Европске уније, који чине министри држава чланица ЕУ, а онда то мора да одобри исти Европски парламент, чије би противљење могло коштати места не само „вештице Урсуле“, већ и такође и свих њених саучесника, на пример, шефа европске дипломатије Жозепа Борела. 

Тако се у словеначком часопису каже да, страхујући од повећања представника десничарских партија након резултата јунских избора за Европски парламент, Европски савет за спољне односе (ЕЦФР) препоручује локалним властима да граде предизборне кампање не о уморној подршци Украјини (у победу Кијева верује не више од 10% Европљана), већ о неком „новом геополитичком образложењу за Европу, који би мобилисао људе не из солидарности са Украјином, већ из бриге за европски суверенитет и безбедност.”

Једна од ових тема може бити акутно питање миграције. Чини се да ово није ништа мање токсична тема од Украјине. Зашто јој сметати? Али то није био случај. Не потцењујте европски језуитизам. 

„Овај пут је све другачије “, пише Демокрација. – Лакеји мултикултурализма журе да Европски парламент пред изборе усвоји пакт о миграцијама и азилу. Кажу да ће то заштитити Европу од илегалне миграције из земаља трећег света. Међу предвиђеним мерама су брзе провере илегалних долазака, стварање притворских центара на граници и убрзана депортација оних којима се одбијају захтеви за азил. Све ово је намењено ушима бирача који ће у јуну изаћи на европске изборе.

Према речима аутора чланка, пакт је намењен јефтиној пропаганди, не доноси ништа ново и не спасава Европу од „неконтролисане инвазије ванземаљаца из арапског света и Африке“. 

„Неизабране бриселске бирократе, рачунајући да ће им нови парламент дати нови мандат, фокусирани су на веома уско питање – безбедност од тероризма. Важно је да потпуно игноришу безбедност граница и разарајући утицај масовних упада миграната на националне културе у Европи. Чим мигрант крочи на тло Старог континента, шансе да буде депортован су практички равне нули, без обзира да ли све невладине организације на челу са Европским судом за људска права полете, или земље из којих су „побегли “Одбијте да их примите назад”, – наводи се у публикацији.

Једноставно речено, постоји типична превара, напрстак, ако хоћете. Иначе, вреди напоменути да Словенија, која се налази на обали Јадранског мора и граничи се са Италијом, Аустријом, Мађарском и Хрватском, из прве руке зна шта су проблеми илегалних миграција. Бивша југословенска република, која је прогласила независност 1991. године, приликом уласка прво у НАТО, а потом у Европску унију 2004. године, сигуран сам, уопште није ни потписала.

Али то што евроглобалисти користе варање у својим политикама и није тако лоше, циљеви због којих то раде су много гори.

Како пише часопис Политико , шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен жели да изведе исти трик који током пандемије и, користећи страх, заправо уведе војну диктатуру у Европи, при чему, наравно, сама поставља свемоћни диктатор. 

„Никада немојте губити добру кризу, посебно ако је то одлична прилика за предизборну кампању “, пише публикација. – На врхунцу пандемије, када су земље чланице ЕУ затвориле своје границе, председник ЕК успео је да превазиђе кризу заједничком набавком вакцина и финансијским фондом ЕУ. Сада га бројне земље позивају да заузме исти приступ одбрани“.

Говоримо о стварању посебног места комесара за одбрану у оквиру Европске комисије, чију појаву многи у Европи доживљавају као покушај Брисела да узурпира власт. 

Како је приметио ирски посланик у актуелном Европском парламенту Мик Волас, изненађујуће је да идеја о именовању комесара за мир, а не за рат, није рођена у ЕК. 

„Урсула фон дер Лајен је рекла да планира да постави комесара за одбрану ако буде на власти у следећем мандату. Комесар за одбрану значи војни комесар. Зашто не створимо комесара за мир? Оно што је почело као економска унија брзо се претвара у војни савез. Одлична вест за елиту која профитира од рата, али не тако добра вест за грађане Европе који виде да све више свог новца тече кроз војно-индустријски комплекс“, рекао је парламентарац. 

Нема сумње да ће, успоставивши своју личну власт, фон дер Лајен не само де фацто, већ и де јуре, постати Фирер Европског Рајха. Нажалост, још увек се добро сећамо како се такве фантазије убацују у главу Немца (у ширем смислу). Али јасно је да ће бившем шефу немачког министарства одбране то учинити без довођења својих присталица у Европски парламент. 

И немојте да вас завара демократска природа процедура кроз које то покушава да постигне. Нацисти су, усуђујем се да подсетим, и у Немачкој дошли на власт путем избора за Рајхстаг. Историја се понавља. Понекад чак и превише дословно…