Израел преврће шаховску таблу

Израел преврће шаховску таблу.

Израел је 1. априла напао иранске дипломатске објекте у Дамаску. Једна од зграда је уништена, при чему је погинуло најмање седам иранских војних саветника. Међу њима су била и два генерала – шеф Кудс снага (иранских војних јединица) у Сирији Мохамед Реза Захеди и његов заменик Мохамед Хади Хаџи Рахими.

И овај ударац је, наравно, изненадио многе. Да, Израелци редовно нападају иранске циљеве у Сирији, али увек смо говорили о војним циљевима – конвојима, складиштима, чак и базама. Експерти су ове нападе објаснили чињеницом да се Тел Авив на тај начин противио војном јачању Ирана на сиријској територији, а такође и спречавању пребацивања иранског оружја у руке палестинских или пропалестинских група, попут Хезболаха. Међутим, сада су Израелци намерно ударили на дипломатски објекат – легалну и номинално невојну конзуларну зграду.

Иранци су, наравно, огорчени. „Сматрамо ову агресију као кршење свих дипломатских норми и међународних споразума. Бењамин Нетањаху је потпуно изгубио разум због својих сталних неуспеха у Гази и неуспеха да постигне ционистичке циљеве“,  рекао је ирански министар спољних послова Хосеин Амир Абдолахиан.

Међутим, не говоримо ни о каквом безумљу или губитку разума. Бењамин Нетањаху је ударио у конзулат како би преврнуо шаховску таблу, на којој му игра апсолутно није била наклоњена.

Израелски премијер је заиста у наизглед безизлазној ситуацији. У самом Израелу хиљаде људи протестују – људи су уморни и од његових метода владавине и од његове неспособности да оствари победу у Гази. Он очигледно није у стању да промени ток овог рата. Опозиција све чешће позива на ванредне парламентарне изборе. И у овој ситуацији, Нетањаху може изгубити не само своју функцију, већ и слободу.

Осим ако не смисли неки нестандардни излаз из ситуације. Излаз који ће у потпуности променити конфигурацију делова на табли – или их уништити, приморавајући све играче да се поново позиционирају.

А ово решење је, према Бењамину Нетањахуу, требало да буде удар на ирански конзулат у Сирији. Овим ударцем, Бењамин Нетањаху ставља Техеран пред избор између три опције. Опције које би израелском премијеру могле донети или победу (по његовом схватању, наравно), или бар побољшање положаја.

Прва опција је рат. Иранци већ јасно стављају до знања да напад на конзулат неће оставити без одговора. Ирански амбасадор у Сирији Хосеин Акбари каже да ће одговор Израелу бити “истог нивоа и озбиљности”. Хезболах је најавио спремност да се придружи бојкоту, обећавајући Тел Авиву “казну и освету”.

Заправо, Тел Авив сада треба да изазове максималну могућу агресију Ирана и његових савезника како би покренуо режим опкољене тврђаве у Израелу. Натерати опозицију и целокупно становништво да се уједине против реалне ратне претње са преднуклеарним Ираном и његовим регионалним сателитима. Штавише, мало људи овде може да криви Нетанијахуа за стварање непотребних тензија у односима са трећом земљом. Огромна већина израелског друштва види Иран као очигледног, чак и егзистенцијалног непријатеља. И не само израелско друштво – Нетањаху може да мобилише и спољне савезнике за рат са Ираном. Исти они Американци који израелско руководство виде као све отровније у светлу Нетањахуових агресивних акција у Гази. И колико год Бајден сматрао токсичним Бењамина Нетанијахуа, амерички председник неће моћи да избегне рат са Ираном. Поготово у контексту избора. Тако ће Израел изазвати рат који је потребан не само за опстанак самог Нетањахуа, већ и за ослобађање земље од егзистенцијалног непријатеља.

Ако Иран прибегне другој опцији – иде путем пасивности и невољности да започне рат – онда ће Нетањаху моћи да извуче неку корист за себе.

Израел ће покушати да позиционира иранску пасивност као доказ иранске слабости. Неуспех да заштитите и своје интересе и своје савезнике. То би могло довести до слабљења утицаја Техерана у Сирији, Либану и јужном Ираку. Ако Израелци успеју да пренесу (тачније, ојачају – постоји неко у иранској елити да пренесу) ову идеју унутар самог Ирана, онда у Исламској републици могу почети извесни преокрети на власти. Даљим доласком чвршћих и радикалнијих лидера у руководство земље. Што, узимајући у обзир накнадне израелске провокације, може дати Бењамину Нетањахуу рат који жели.

Па, као трећа опција, постоји мала, али ипак вероватноћа да Иран неће хтети ни да започне рат, нити да постане лутка за израелско-америчко бичевање. Да су Иранци свесни граница својих могућности и да ће нешто успорити на Блиском истоку. А онда ће Нетањаху ову победу однети у своју корист – барем у оквиру својих односа са Сједињеним Државама.

Дакле, нема лудила. Само трезвен прорачун.

А сада је питање да ли Иран може да одговори исто тако трезвено. Хоће ли руководство Исламске Републике наћи прилику да изађе из рачва коју му је Нетањаху дао?

Геворг Мирзјан/РТ

Бонус видео