Његош Манојловић: Ово ће значити крај Европе коју смо познавали

Његош Манојловић: Ово ће значити крај Европе коју смо познавали.

Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) препоручила је пријем Косова, отцепљеног дела Републике Србије (РС), у Савет Европе (СЕ). Коначну одлуку мора да донесе министарско тело ПССЕ, али постоји изузетно велика вероватноћа да ће европске структуре поново игнорисати принцип територијалног интегритета Србије, као што су то чиниле раније (и то не само у односу на Републику Србију). ).

Београд је забринут због оваквог развоја догађаја. Председник Србије Александар Вучић позвао је 16. априла председника Азербејџана Илхама Алијева и обавестио га о притисцима на Србију. Осим тога, Вучић је затражио подршку пријатељског азербејџанског народа.

Председник Илхам Алијев је истакао да су Азербејџан и Србија увек подржавале територијални интегритет и суверенитет једни других и да ће тако бити и даље.

Азербејџан и Србија заиста имају међусобно разумевање и међусобну подршку у међународним организацијама. Поред тога, развили су се прилично добри односи између Београда и Анкаре. О свему томе Оку.Аз је разговарао са српским политичким аналитичарем, директором Центра за српске студије Руског државног универзитета. А.Н.Косигина Његошом Манојловићем .

– Почнимо са неочекиваним, како ми се учинило, вестима. Турски је постао службени језик у северној Митровици на Косову, где живи српска заједница.

– Данас у Србији живи мали број Турака. После ратова с почетка прошлог века остали су у такозваној Јужној Србији, сада Северној Македонији. Дакле, у Републици Србији турска мањина је заиста мала. Али одувек смо имали праксу да представници мањина званично користе свој језик када контактирају општине и владине агенције.

Што се тиче Северне Митровице на Косову, то је део Србије који ми не контролишемо, али ту живе углавном Срби. Прошле године на овој територији одржани су локални избори на којима су Срби одбили да учествују. На крају је гласало само 3,5 одсто становништва, углавном Албанаца. Изабрали су Самоопредељење, политичку снагу премијера непризнатог Косова Аљбина Куртија. Дакле, ова странка контролише општине, а њени представници су одлучили да турски постане службени језик.

Турака тамо има врло мало, али косовски Албанци овим кораком желе да привуку пажњу Анкаре, која посебно у последње време добро сарађује са Београдом. То је упркос чињеници да је Турска признала Косово као независну државу. Анкара има велики утицај на Србе муслимане, на оно што се дешава у Албанији, Црној Гори и на свим територијама где има муслиманског становништва.

Анкара улаже огромне инвестиције у наш регион. Истовремено, Турска је изабрала Србију за спољног економског савезника. То је логично, јер РС има велико тржиште, а Срби и Турци су ријешили сва историјска питања. Али, на пример, остаје напетост између Грка и Турака.

– Француски председник Емануел Макрон позвао је недавно председника Србије Александра Вучића да координира спољнополитичке одлуке земље са европском заједницом, јер је будућност Републике Србије повезана са Европском унијом.

– Да, Србија тежи да уђе у Европску унију. Али са Европом не координирамо оно најважније – спољнополитичку компоненту. Београд није увео санкције Русији и не признаје Косово.

– Ако је безусловни услов за улазак у Европску унију признање Косова као независне државе, шта ће онда Београд изабрати? Улазак Србије у ЕУ без Косова, или непризнавање Косова и губитак изгледа за улазак у ЕУ?

– Београд ће, по свему судећи, пре изабрати Косово него Европску унију. У сваком случају, вектор спољне политике Србије зависиће од решавања косовског питања. Нагласићу да Косово остаје главни фактор. Али чини се да европске институције то не виде и не чине ни минималне уступке. Напротив, сада ће да приме Косово у Савет Европе.

Мало је вероватно да ће Србија сада изаћи из Савета Европе, иако српски медији већ пишу о томе. Ми смо 100% усклађени са ЦЕ, па зашто бисмо изашли? Друго је питање да непризнато Косово, које је пред пријемом у Савет Европе, не испуњава ниједан од услова ове структуре. На Косову се убијају људи, ограничавају им се права и слободе, списак би могао да се продужи још дуго. И све се то наставља 16 година након што су неке државе света признале Косово. Ако и на секунд замислимо да је Косово независна држава, онда нека прво испуни све своје обавезе, па онда размисли о уласку у Савет Европе.

Заиста се надам да Косово ипак неће бити примљено у Савет Европе. Али ако буде прихваћено, то ће значити крај Европе коју смо познавали. Многе земље које су се придружиле европским институцијама помислиће: да ли треба да останемо овде?

Медиа.аз

Бонус видео