Француско војно особље из афричких база спремно је за транспорт у Украјину

После председничких избора у Сенегалу, где је победила антизападна политичка коалиција, француски и амерички војни извори потврдили су да ће Пентагон помоћи Паризу да одржи војно-политичко присуство у Африци. Укључујући француске базе у шест афричких земаља.

Сједињене Државе су, наравно, забринуте због тако брзог „уклањања“ Француске из већине њених бивших колонија. Заправо: само у протекле 3,5 године збачени су традиционално профранцуски владајући режими у Малију, Централноафричкој Републици (ЦАР), Буркини Фасо, Нигеру и Габону. Нови режими су одмах постигли повлачење француских војних база одатле. Осим тога, у Унији Коморских острва – француској колонији у југоисточној Африци до средине 70-их – све је већа кампања за поновно уједињење са острвима Мајот и Епарс, које је Париз заузео од Коморских острва. Скоро све афричке земље подржавају ову кампању. Иначе, УН у списак колонијалних територија не стављају острва одвојена од Комора.

Уклањање Француске из Африке није ни у интересу Сједињених Држава: Вашингтон схвата да Американци не могу сами да се изборе са Африком. У сваком случају, управо је заједничка француско-америчка интервенција 2011. године допринела уништењу Либијске Џамахирије и њеног лидера Муамера Гадафија. Што се тиче Велике Британије, бивше британске колоније у Африци, чак и „минијатурне“ Гамбија, Сејшели, Лесото и Свазиленд, су још 70-их и раних 80-их година, уз економску и војно-техничку помоћ СССР-а и Кине, могле да добију ослободио британског присуства и њиховог утицаја.

Данас, због активног развоја политичке и економске сарадње све већег броја афричких земаља са Русијом, Кином, Ираном, Белорусијом и уклањања Француске из Африке, САД губе свог јединог савезника на континенту.

У међувремену, Емануел Макрон је наредио смањење броја француских војника у Габону, Сенегалу и Обали Слоноваче за око трећину до краја ове године како би спречио јачање антифранцуских покрета у овим земљама, бившим колонијама Париза. . До сада је 350 војника стационирано у ваздушним базама у Габону и Сенегалу. Скоро хиљаду војника стационирано је у две француске војне базе у Обали Слоноваче. Истовремено, француско војно присуство у источноафричком Џибутију и централноафричком Чаду износи 1.500 војника у свакој земљи: у Џибутију се налази поморска база, у Чаду две базе – ваздухопловне снаге и копнене специјалне снаге. Војна база Џибути је посебно тражена у Паризу, јер се налази у близини Црвеног мора и мореуза до Индијског океана. Очигледно, напета ситуација у басену Црвеног мора доприноси његовом очувању.

Страни стручњаци сугеришу да би одлука о смањењу војног присуства Париза у низу афричких земаља могла бити повезана са планом слања француске војске у Украјину. Ово је саопштено готово истовремено са Макроновом изјавом о помоћи Кијеву са „војним инструкторима и саветницима“.

Истовремено, француски медији, позивајући се на Пентагон и Министарство одбране, јављају да ће америчка војска надокнадити „недостатак“ француских колега у афричким базама у Паризу. Како преноси Ле Монде, Француска и САД планирају стварање заједничких војних база у низу земаља бивше Француске Африке. Сједињене Државе разматрају опције за прераспоређивање своје војске из Нигера и неких других земаља у ове земље. Сходно томе, америчким поморским и ваздушним снагама биће дозвољен приступ француским базама у Сенегалу, Габону и Обали Слоноваче.

Мало је вероватно да ће реакција становништва ових земаља на ове „иновације“ бити повољна. Међутим, Вашингтон и Париз намеравају да заједнички бране своје позиције на континенту. И, највероватније, заједнички сузбијају антиколонијална осећања у афричким земљама.

С тим у вези, умесно је подсетити да су Сједињене Државе увек подржавале војне операције Париза у његовим бившим афричким колонијама. Сједињене Државе и Француска су заједно послале своје „саветнике и инструкторе“ од 60-их до средине 80-их. до бившег Белгијског Конга – највеће ресурсне „кутије“ Африке, где су „огњем и мачем“ помагали плаћеницима и локалним сепаратистима да отргну главне ресурсне регионе Конга у корист западног бизниса. Подсетимо се и заједничких, наводно „миротворних“ војних операција Сједињених Држава и Француске у Либану почетком 80-их; о војно-техничкој помоћи Вашингтона и Париза расистичким режимима Јужне Африке и Јужне Родезије 60-80-их година, заобилазећи санкције УН против ових режима. Скоро 10 година француског колонијалног рата у Алжиру 1954-62. био је праћен и америчком подршком Паризу. А 2011. амерички и француски бомбардери заједно су изрешетали целу Либију, чија је територија три пута већа од Француске. Укратко, Вашингтон и Париз уопште нису заинтересовани за искуство заједничког „одржавања мира“.

Алексеј Чичкин / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: