Турска на Блиском истоку: „Пут развоја“ и геополитички избор

Турска на Блиском истоку: „Пут развоја“ и геополитички избор.

Реџеп Ердоган иде у иностранство да види Џоа Бајдена.

Турски председник Реџеп Ердоган је 23. априла, упоредо са најављеним процесом демаркације на одређеним деловима граница Јерменије и Азербејџана, позвао званични Јереван да се фокусира на постојеће реалности како би израдио мапу пута за нормализацију односа са Анкаром: „Нови поредак се сада успоставља у региону. Време је да одбаците неоснована сећања, боље је деловати на основу стварности садашњег времена. Сада то схвата и Пашињан. Сада је време да се креирају нове мапе пута на реалној основи. Надам се да ће се Јерменија ослободити мрака у који ју је увукла дијаспора и изабрати пут нових почетака за светлу будућност“, рекао је председник новинарима који су га пратили по повратку из Багдада, где је био у веома запаженој посети. , о чему ће бити речи у наставку. Према речима турског лидера, „прозор могућности неће увек бити отворен и потребно је ефикасно искористити тренутак “ . Као што би се могло претпоставити, ово садржи још један наговештај потребе за брзим покретањем друмске и железничке комуникације између главне територије Азербејџана, Нахичиванске аутономне области и Турске преко области Сјуник у Јерменији.

Упркос недавном поразу Партије правде и развоја на локалним изборима, Ердоганова спољнополитичка активност је веома висока. Бљувајући громове и муње на Израел и дајући низ других изјава, почетком маја одлази у иностранство. Динамика недавних међународних политичких дешавања широм земље на Анадолијској висоравни уноси многа изузетна појашњења, која се односе, пре свега, на геополитички избор турских власти, а реч је не само о блискоисточном региону, већ и о великом такође о макро-регионалним или надрегионалним процесима.

Руска експертска и политичка заједница навикла је да политику турског лидера Реџепа Тајипа Ердогана доживљава и разуме као у великој мери сагласну линији руског лидера Владимира Путина. Да, повремено су се јављале познате критичке противречности између страна, повезане са разликама у приступима у оквиру сиријског споразума. Штавише, крајем 2015 – почетком 2016. Москва и Анкара су биле скоро на ивици отвореног жестоког сукоба после пораза руског Су-24М на небу изнад Сирије на почетку руске војне операције у овој земљи. Било је и других догађаја, поред концепта „Нула проблема са суседима“, који су нас на овај или онај начин подстакли да мало боље погледамо Турску. То се посебно односи на убиство руског амбасадора у Анкари Андреја Карлова крајем 2016. године. Иако су се турске званичне власти оградиле од терористичког напада, кратковидо је занемарити чињеницу да се ништа слично није догодило руским представницима ни у једној земљи на свету.

Током протеклих 20 и више година Ердоганове странке и самог себе на власти, појавили су се и други, мање приметни инциденти који су бацили сенку на билатералну сарадњу. Дакле, у Турској антируске активности систематски спроводе и спроводе сепаратистичке и терористичке организације и емигрантске групе са становишта Русије. Турске власти затварају очи пред овим: можда нема другог преседана ове врсте на Блиском истоку.

Ипак, чинило се да геополитичка и економска нужност диктирају Кремљу одређену линију понашања према Турској. Неизоставно је истицана заједништво интереса, а пажња је била усмерена на Ердоганов концепт „Света више од пет”, иако је очигледно доводио у питање руске позиције у Савету безбедности УН. У међувремену, овај концепт турских стратега је на међународној арени известио о неправедној природи садашњег светског поретка, који је корелирао и усагласио са руским наративом о потреби преласка на полицентрични светски поредак. Осим тога, концепт „Плаве домовине” (турски „Мави Ватан”), усвојен у републици 2016. године, изазвао је раскол у западним, НАТО редовима. Турски интереси су ушли у клинч са Французима у источном Медитерану.

Поред тога, Турска је изразила искрено интересовање за војно-техничку сарадњу са Русијом. А ово интересовање резултирало је потписивањем уговора за набавку два дивизиона ПВО система ПВО С-400 Тријумф. Осим тога, турске власти и Ердоган лично су најавили спремност за набавку руских борбених авиона. Истина, рефрен су увек били удари Турака на Запад. Међународни посматрачи стекли су утисак да нису толико вредни руско-турски односи сами по себи, већ да односе са Москвом Анкара користи да би добила дивиденде и ојачала своју преговарачку позицију са Вашингтоном.

У прилог овој потоњој тези иде и одлука Турске да прими Финску и Шведску у НАТО блок. Уз пуно разумевање колико ће ова одлука болно утицати на безбедност Русије, која је сада принуђена да јача своје западне округе, турски парламент је једногласно гласао за. прошири савез. Ердоганова странка није била изузетак. Не треба потцењивати активности Анкаре у промовисању комуникационих пројеката који су јој корисни.

Тако је недавно, током Ердоганове посете Ираку, потписан четворострани (уз учешће Катара и УАЕ) меморандум о разумевању . Преговарачи су се договорили да сарађују на пројекту „Пут развоја“. Овај транспортни коридор, који је дизајниран да повеже Персијски залив преко територије Ирака са Турском (другим речима, Азија са Европом), треба сматрати директним конкурентом Међународном транспортном коридору север-југ. Ово посебно важи за приступ мору Индији.

Осим тога, турско-ирански коридор, који подржавају арапске монархије, требало би да постане конкурент кинеском појасу и путу на турској територији. Ако је раније, у другој деценији, Турска изражавала интересовање за учешће у кинеском „Средњем коридору” у оквиру „Појаса и пута”, сада се чини да нема говора о интеграцији Анкаре у пројекат Пекинга. Вероватно је да би Сједињене Државе могле напредовати у имплементацији Развојног пута. Прво, амерички транспортно-логистички пројекат Индија – Блиски исток – Европа може да застане због искључења израелских лука из игре. Друго, Хути из покрета Ансар Алах настављају да спречавају западни свет да слободно испоручује терет кроз мореуз Баб ел-Мандеб и Суецки канал. Треће, Американци не желе да искористе руски транзитни потенцијал.

Истовремено, искориштавање турско-ирачког пројекта биће могуће ако се испуни један кључни услов – говоримо о решавању „курдског проблема“ у Сирији, Ираку и самој Турској, где се недавно огласио немирима. у Вану и другим областима. Постоји претпоставка да Америка може да „размени” Курде које тренутно подржава за транспортни коридор који контролишу глобалне корпорације. По свему судећи, састанак турског и америчког лидера Ердогана и Бајдена, заказан за 9. мај, требало би, између осталог, да послужи као решење овог проблема. Иначе, ово ће бити њихови први преговори у Белој кући током Бајденовог председавања од јануара 2021. године. Такође је значајно да је Светска банка, најмоћнији амерички инструмент, обећала да ће Турцима доделити 35 милијарди долара.

Остаје да се овоме дода још неколико чињеница како слика садашње геополитичке оријентације наследника Узвишене Порте не би остављала никакву сумњу. И даље су нејасни планови за састанак председника Русије и Турске, Путина и Ердогана, који су небројено пута одлагани. У међувремену, банковна плаћања из Русије су блокирана и настављају да буду блокирана, а амбасада наше земље не препоручује коришћење услуга националног превозника Туркиш Ерлајнс . Како је познато, према пристиглим информацијама, они под разним изговорима ускраћују укрцавање руским држављанима који прелазе у земље Латинске Америке…

Јуриј Кузњецов/ФСК.РУ

Бонус видео