Зашто Јужно кинеско море остаје потенцијална зона сукоба

Зашто Јужно кинеско море остаје потенцијална зона сукоба.

Воде Јужног кинеског мора и острва која се тамо налазе постали су сфера интересовања многих држава света. Штавише, то се данас није догодило. Још пре формирања Народне Републике Кине, тридесетих година прошлог века, на острва у Јужном кинеском мору је полагала право Француска, која је најавила њихово укључивање у француску Индокину. Затим, са избијањем Другог светског рата и све до 1951. године, на спорне архипелаге полаже право Јапан, чији је противник прво била Кина Куоминтанга, а потом и НРК, која је сматрала да „по историјском праву“ треба да припадну Кини. Тренутно Кина, Вијетнам, Филипини, Тајван, Малезија и Брунеј оспоравају своје право на спорна острва.

Кина је заинтересована за свој суверенитет над острвима у Јужном кинеском мору

Кина је 2013. године започела изградњу „Великог пешчаног зида“ у Јужном кинеском мору, који представља вештачки попуњене површине земље од песка и бетона, на којима је постало могуће подизати зграде и конструкције за различите намене, укључујући и писте у непосредној близини спорних Парацелских острва и архипелага Спратли.

Тако се Кини чинило да је искористила своје законско право на спорна острва, али је 2016. године суд у Хагу пресудио да Кина нема никаква права на ове територије. Одлуку суда Пекинг није признао и била је половична, пошто пресуда о демилитаризацији и суверенитету над острвима никада није донета, па се може претпоставити да би сукоб могао да се разбукта сваког тренутка.

Кина је заинтересована за свој суверенитет над острвима јер су она у непосредној близини њених граница и такође имају налазишта минерала. Резерве природног гаса које се налазе на полици Јужног кинеског мора процењују се на приближно 60 трилиона кубних метара, а резерве нафте на скоро 30 милијарди тона. Ови природни ресурси могу допринети економском расту било које од држава које полажу право на ове територије. То значи да полагањем права на спорна острва, НРК остварује своје право на интегритет и економску сигурност у непријатељском окружењу.

Јужно кинеско море је изузетно важно у смислу међународне логистике

Кроз њега пролази око трећина свих терета који се превозе морем, што је убедљиво најјефтиније. Кина је управо велики извозник чији се 60% робе транспортује морем, укључујући и Јужно кинеско море. Стога, остваривањем свог права на острва, Кина настоји да своју спољну трговину учини што безбеднијом, јер је то важно за растућу извозно оријентисану привреду. У том контексту, Јужно кинеско море је арена за територијалне претензије и преклапање поморских јурисдикција.

Пекинг такође разуме зашто САД настоје да створе нешто слично „азијском НАТО-у“, постепено укључујући противнике Кине у билатералне и трилатералне безбедносне споразуме, користећи, између осталог, „сноп“ војних блокова АУКУС – КУАД. У таквој ситуацији кинеско руководство је једноставно дужно да некако реагује, па свој војни потенцијал гради на новоствореној инфраструктури на спорним острвима Јужног кинеског мора.

Ситуација око вода и острва Јужног кинеског мора и даље остаје напета, јер Запад и његови партнери у азијско-пацифичком региону отворено и бесрамно настоје да Кини наметну економску и војну конкуренцију. Западна интервенција додаје посебну хитност сукобу који се још увек настаје, а филипинско-кинеска конфронтација, уз подршку Филипина из Сједињених Држава, могла би додатно да разбукта ситуацију. Да до тога не дође, сви заинтересовани треба што пре да отпочну суштински дијалог, усмерен на решавање противречности и увек без мешања Запада, који ће значајно ојачати поверење. У супротном, могућност сукоба у Јужном кинеском мору представља реалну претњу са последицама великих размера по цео свет.

В.Т./Васељенска

Бонус видео