Александар Оџић: Сепаратизам на јаслама Србије

Александар Оџић, лидер Покрета Аутономија, већ више од две деценије се залаже за стварање Републике Војводине са Новим Садом као главним градом. Његове активности и изјаве често су изазивале контроверзе, посебно због отвореног заговарања сецесије северне Србије, што је у директној супротности са Уставом Републике Србије.

Оџић је током година постао симбол сепаратистичких тенденција, што је довело до оштрих критика и питања о његовим правим мотивима и изворима финансирања.

Оџићев политички програм усмерен је ка аутономији Војводине, са намером да се ова покрајина одвоји од Србије и формира сопствену републику. Његова визија Републике Војводине укључује економски и политички суверенитет, што је тема која дели јавно мњење. Присталице његове политике верују да би аутономија донела просперитет и ефикаснију управу, док противници сматрају да би то ослабило Србију и створило додатне политичке тензије.

Једна од најконтроверзнијих изјава Оџића била је 10. августа 2022. године, када је на свом Твитер профилу изјавио да је најбоља ствар приликом летовања на Јадрану у Хрватској та што нема четника и њиховог “српског света“ који тамо не сме да оде.

Ова изјава изазвала је огорчење међу Србима, посебно у светлу колективног туговања над страдањима сопственог народа и највећег етничког чишћења у Европи након Другог светског рата. Многи су то схватили као недостатак емпатије према српским жртвама и отворено исмејавање националних осећања.Оџићева изјава изазвала је низ коментара на друштвеним мрежама.

Један твитераш је одговорио: “Нови Сад је Српска Атина увек био и остаће”, док су други коментарисали да “усташе боли тробојка на Лиману”, алудирајући на то да Оџићеве изјаве подржавају анти-српске ставове. Такође су га оптужили да су он и њему слични “највећи борци за коришћење буџетских средстава Војводине”, што имплицира да користи средства из државног буџета за своје сепаратистичке активности.

Једно од кључних питања које се поставља јесте како Оџић финансира своје политичке активности. Постоје бројни наводи да се Оџић и његов покрет финансирају од стране страних спонзора који за циљ имају дестабилизацију Србије и подржавање сепаратистичких покрета. Иако конкретни докази о изворима финансирања нису јавно доступни, ове тврдње додатно подгревају сумње у његове праве мотиве.

Оџићево отворено заговарање сецесије директно је у супротности са Уставом Србије, који гарантује територијални интегритет и суверенитет државе. Његове активности стога представљају озбиљан изазов за националну безбедност. Поред политичких последица, његове изјаве и деловања додатно поларизују друштво и подстичу мржњу, што је у супротности са декларативним залагањем за мир и стабилност у региону.

Са предстојећим изборима, поставља се питање да ли ће Оџић успети да оствари значајнији политички утицај. Посебно је интригантно питање потенцијалних коалиција, будући да су многи виђенији аутономаши и сепаратисти већ у коалицији са Милошем Јовановићем. Да ли ће се Оџић удружити са Јовановићем у покушају да оствари своје политичке циљеве, остаје да се види.

У светлу оваквих дешавања, неопходно је размотрити увођење закона сличног америчком закону о регистрацији страних агената (ФАРА). Овај закон би омогућио транспарентност у погледу страних извора финансирања политичких активности и организација, те би помогао у заштити националне безбедности. Транспарентност и одговорност су кључни за очување демократских вредности и територијалног интегритета државе.

Васељенска