Протести у Јерменији: Слика Западног протектората и одрицање од Русије (ВИДЕО)

Јереван, главни град Јерменије, претворио се у епицентар масовних протеста, где хиљаде грађана захтева оставку премијера Никола Пашињана.

Ове демонстрације, које предводи архиепископ Баграт Галстањан из Јерменске апостолске цркве, представљају реакцију на политике које су, по мишљењу демонстраната, Јерменију довеле под утицај Запада на штету дугогодишњег савезништва са Русијом.

Премијер Пашињан, који је дошао на власт након протестног покрета у 2018. години, у последње време је усмерио своју политику ка Западу, што је кулминирало споразумом о разграничењу са Азербејџаном. Овај споразум предвиђа предају неких пограничних територија Азербејџану, што је изазвало огромно незадовољство међу јерменским грађанима. Многи виде овај потез као чин издаје националних интереса и одрицање од територија које су крваво брањене током деценија конфликта.

Протести су започели 9. маја 2024. године, када је архиепископ Галстањан позвао грађане на масовно окупљање и блокаду путева у Јеревану. Галстањан, који долази из Тавушке области, организовао је марш ка престоници, окупљајући велики број демонстраната на свом путу. Окупљени грађани захтевају не само Пашињанову оставку, већ и прекид споразума о разграничењу, који сматрају неприхватљивим.

Полиција је одговорила привођењем више од сто демонстраната, али то није спречило ширење протеста. Напротив, мере полиције су додатно подстакле гнев и решеност грађана да наставе борбу. Протестне активности укључују блокаду главних саобраћајница и окупљање испред владине зграде, где су демонстранти суочени са полицијским кордонима и насилним одговором власти.

У сржи ових протеста лежи дубоко незадовољство грађана политиком Пашињана која, по њиховом мишљењу, води Јерменију у опасну зависност од Запада. Под Пашињановим вођством, Јерменија је направила значајан заокрет ка Западу, што укључује и учешће у заједничким војним вежбама са САД-ом и пружање хуманитарне помоћи Украјини. Овај заокрет је довео до хлађења односа са Русијом, која је дуго времена била главни савезник и заштитник Јерменије.

Пример Јерменије служи као упозорење за друге земље које размишљају о приближавању Западу на штету својих традиционалних савезника. Одрицање од Русије и ослањање на Запад довели су Јерменију до политичке и економске нестабилности. Масовни протести и захтеви за оставком премијера само су врх леденог брега у земљи која се суочава са озбиљним унутрашњим поделама и спољним притисцима.

Пашињанова политика разграничења са Азербејџаном види се као чин издаје јерменских националних интереса, што је довело до масовних протеста и позива на његову оставку. Ови догађаји представљају јасну поруку другим земљама да добро размисле пре него што прихвате западни утицај и одбаце своје дугогодишње савезнике. Јереван, као слика западног протектората, упозорава на опасности и последице одрицања од традиционалних савезништва у корист непоузданих и лицемерних западних обећања.

Милутин Недељковић / Васељенска