Како је међунарoдна заједница “казнила” шиптарске терористе за сав терор над Србима дајући им статус придруженог члана у НАТО

Одлука Парламентарне скупштине НАТО-а да унапреди статус тзв. Косова у придружену чланицу представља дубоко узнемирујући преседан који нарушава основне принципе међународног права и подрива постојеће међународне споразуме.

Овај потез не само да се коси са резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, већ и оспорава раније постигнуте договоре између Београда и Приштине, укључујући формирање Заједнице српских општина.

Као што је наведено у саопштењу српске делегације, ова одлука донета је без омогућавања представницима Србије да се обрате пре гласања или након потврђивања. Оваквим поступком игнорисани су сви дипломатски и консултативни канали, што указује на недостатак транспарентности и демократичности у процесу доношења одлука. Посебну захвалност српска делегација изразила је Мађарској, која је гласала против ове одлуке, показујући тиме принципијелност и подршку међународном праву.

Награђивање етнички мотивисаних напада

Према српским представницима, овај потез представља награђивање “добро планираних, континуираних, систематских и широко распрострањених етнички мотивисаних напада на српско цивилно становништво”, због којих је 15% Срба напустило територију КиМ у последњих годину дана, док се 212.000 српских и других неалбанских интерно расељених лица никада није вратило. Оваква одлука додатно погоршава услове живота за Србе на КиМ, који већ живе у условима који се могу описати као гетоизација.

Награђивањем Аљбина Куртија за његове једностране потезе, који су били предмет критике ЕУ, НАТО-а и других међународних актера, охрабрене су привремене институције у Приштини да не спроводе постигнуте договоре, укључујући и формирање Заједнице српских општина. Ово је обавеза која датира од пре 11 година, али до данас није испуњена. Уз то, прекршена је и Резолуција 1244, као и сви досадашњи договори у оквиру дијалога Београда и Приштине.

Аљбин Курти је ову прилику искористио за нове провокације, истичући да је унапређење статуса тзв. Косова важан корак у евроатлантским интеграцијама. Истовремено, директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић је указао на лицемерје западних санкција против Приштине, које су наводно уведене, али Приштина и даље добија визну либерализацију и учествује на међународним скуповима.

Петковић је поставио питање да ли је нови статус награда за упуцавање српских цивила или за етнички мотивисане нападе који су забележени од почетка године. Само у 2023. години регистровано је 179 напада на Србе, док је у 2022. било 150. Ови подаци јасно показују тренд насиља и малтретирања српског становништва на КиМ, што је у потпуној супротности са принципима које НАТО наводно заступа.

Парадоксални статус у НАТО-у

Парламентарна скупштина НАТО-а, иако институционално одвојена од Алијансе, служи као важна веза између ове војне организације и парламената земаља чланица. У њеним активностима учествују и делегације из придружених држава, укључујући Србију и Босну и Херцеговину, али без права гласа. Оваква одлука да се тзв. Косову додели статус придружене чланице представља парадокс, имајући у виду да привремене институције у Приштини константно крше постигнуте договоре и Резолуцију 1244.

Одлука Парламентарне скупштине НАТО-а да унапреди статус тзв. Косова не само да је дубоко неправедна, већ и представља опасан преседан који подрива међународно право. Овим потезом се награђују једностране акције и етнички мотивисани напади, чиме се додатно погоршавају услови за Србе на КиМ. Међународна заједница мора поново размотрити своје одлуке и поступке како би осигурала поштовање међународних закона и права свих народа у региону.

Милутин Недељковић / Васељенска