Да ли БИА заиста бира новог лидера опозиције: Манојловић или Милић?

Ситуација на политичкој сцени у Србији након последњих избора постала је веома динамична. Главно питање које се сада поставља је ко ће бити нови лидер опозиције. Док се политичари боре за позицију, многи сугеришу да су домаће и стране службе безбедности умешане у овај процес.

Саво Манојловић, вођа покрета „Крени-промени“, брзо се пробија као један од водећих кандидата за новог вођу прозападне опозиције у Србији. На изборима у Београду освојио је преко 17 одсто гласова, што је резултат који ниједна опозициона странка није постигла од 2012. године. Овакав успех изазива питање о његовој стварној политичкој снази и подршци коју ужива, како међу гласачима, тако и међу утицајним структурама.

Манојловићев успон није прошао без сумњи и спекулација. Многи тврде да је био у блиским односима са домаћим и страним службама, укључујући финансирање од Рокфелерове фондације. Упркос свему, Манојловић се често ограђује од ових наводних веза, чак и јавно нападајући Марка Парезановића, високог функционера БИА, како би избегао било какве сумње да управо Парезановићу полаже рачуне.

С друге стране, др Драган Милић, кардиохирург из Ниша, такође се појављује као озбиљан кандидат за новог вођу опозиције. Освојивши подршку преко 24 одсто бирача у Нишу, Милић је показао да има значајан утицај на локалном нивоу. Његова репутација као успешног лекара који је укинуо листе чекања у Клиничком центру у Нишу додатно јача његову политичку позицију. Међутим, није све тако једноставно. Милић је заправо искористио ситуацију у Нишу где се десила подела између различитих фракција СНС-а и побрао заслуге поводом листи чекања, јер је особа која је заиста покренула ту акцију био кардиолог Томислав Костић, један од лидера СНС-а у Нишу који је однео победу у Нишкој Бањи.

Иако се Милић представља као самостални играч, он отворено истиче своје блиске везе са западним амбасадама и организацијама. Милић се поноси својим односима са америчким структурама, често наводећи подршку коју добија од америчких амбасада и фондација. Овај став му доноси подршку одређених бирача, али истовремено ствара сумње о његовој политичкој независности и чије интересе ће у будућности заступати.

Међутим, тешко је замислити да би неко као што је Милић могао постићи такав успех без дубоког разумевања и свести о комплетној ситуацији. Јасно је да у оваквим политичким маневрима улогу играју и институције задужене за националну безбедност, које својим присуством осигуравају да се сва дешавања одвијају у складу са интересима земље. Марко Парезановић, као високи функционер БИА, је фигура од кључног значаја у Србији, али и показатељ да се тас на ваги утицаја доста променио. Неки аналитичари сматрају да је тешко да би дозволио да се појединци који су ојачали, отргну контроли.

Манојловић и Милић су главни кандидати, али њихове везе са домаћим и страним службама додају нови слој већ компликованих односа у овај процес. Улога институција као што је БИА у осигуравању стабилности и сигурности земље показује да, иако су политичке борбе жестоке, постоји систем који осигурава да Србија остане на курсу који је у њеном најбољем интересу.

На крају, ко год буде нови лидер опозиције, мораће да балансира између утицаја разних интересних група и потреба грађана.

Све у свему, будућност опозиције у Србији остаје неизвесна. Међутим, једно је сигурно – утицај институција задужених за безбедност, који се не види увек на први поглед, игра кључну улогу у обликовању политичких дешавања. Док се Србија креће напред, ове институције остају стуб сигурности и стабилности, осигуравајући да сваки корак буде у складу са интересима земље и њених грађана.

Ипак, постоје и други лидери који нису под контролом државне службе, а управо ту лежи главна опасност. Политичари попут Драгана Ђиласа и Маринике Тепић представљају озбиљну претњу безбедности земље. Њихови циљеви превазилазе само преузимање власти – они имају намеру да дестабилизују земљу. Њихова политичка деловања и стратегије представљају значајну опасност и за стабилност и за безбедност Србије, јер су спремни на радикалне кораке како би остварили и своје амбиције али и западне интересе за које су дебело плаћени.

Софија Марић / Васељенска